Niski proizvodni rezultati uzrokovani različitim činiocima, uz teške ekonomske uslove poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, neminovno dovode do smanjenja stočnog fonda. Time se direktno ugrožava egzistencija, kako vlasnika životinja, tako i svih subjekata uključenih u stočarsku proizvodnju.

Mlečno govedarstvo predstavlja najkompleksniji vid stočarske proizvodnje, koji zahteva stalnu kontrolu inputa u jedinicu proizvoda, kako bi sama proizvodnja bila rentabilnija. Troškova na jednoj farmi ima mnogo i samo je sistemskom kontrolom moguće sa malim ulaganjima postići odlične rezultate. Svesnim povećanjem preventivnih troškova u samom procesu proizvodnje, moguće je višestruko smanjiti ostale troškove na kraju proizvodnog ciklusa, a to bi direktno dovelo do smanjenja cene koštanja proizvedenog litra mleka.

Cilj veterinara, koji radi na farmi, je da se uhvati u koštac sa uzrocima nastanka bolesti, uporedo sanirajući kliničku formu bolesti. Upale mlečne žlezde, zaostajanje posteljice, ketoze, dislokacije sirišta, ponovljeni estrusi, sitni ili cistični jajnici, predstavljaju samo posledicu, a nikako uzrok.

Bitno je naglasiti da se ovaj tekst ne odnosi samo na veterinare koji rade na velikim farmama, već pod farmom podrazumevamo svaki ozbiljniji vid bavljenja govedarskom proizvodnjom bez obzira na broj grla.

Na vrhu piramide mlečnog govedarstva se nalazi proizvedeno mleko, odnosno profit farme. U njegovom stvaranju učestvuje mnoštvo delova koji su direktno vezani za veterinarsku delatnost, a to su:

1. zdravstvena zaštita;

2. briga o podmlatku;

3. preventiva zapata;

4. remont zapata;

5. dezinsekcija, dezinfekcija i deratizacija (DDD);

6. metabolički status zapata;

7. bakteriološki stastus zapata;

8. izbalansirana ishrana;

9. reprodukcija;

10. obrada papaka;

11. muzna oprema.

2. faza: period zasušenja 25 dana pre teljenja. Ovo je period zasušenja koji obuhvata fazu kolostrogeneze i u kojoj se stvara kolostrum od koga zavisi imunitet rođenog teleta u prvim danima i nedeljama života.

3. faza: rana laktacija 8–70 dana od teljenja. Ovo je period laktacije u kome najčešće nastaje negativan bilans energije kod visokomlečnih grla. Intenzitet negativnog energetskog bilansa u ovoj fazi je direktno povezan sa pravilnom pripremom životinja u prethodnoj fazi laktacije kao i sa pravilnim razvojem resica u buragu (papillae ruminis), genetskim potencijalom grla i funkcionalno obrađenim papcima

4. faza: sredina laktacije 70–140 dana od teljenja. Ovo je jedini period laktacije u kome postoji potpuna korelacija između konzumacije dnevnog obroka i proizvodnje mleka. Što je veća konzumacija suve materije hrane po grlu, to je veća mlečnost tih životinja. Ovo je faza kada kravama treba dati da jedu dnevni obrok po volji bez bojazni da će doći do povećanja telesne kondicije. Kako bi farma imala stalni priliv svežih krava, potrebni su i dobri reproduktivni parametri, Time će se obezbediti i maksimalni proizvodni rezultati i najbolja iskorišćenost dnevnog obroka.

5. faza: kasna laktacija, od 140. dana do ulaska u zasušenje. Ovo je period laktacije u kome treba biti posebno oprezan zbog toga što povećanje konzumacije suve materije, nema za posledicu povećanje mlečnosti, već neminovno vodi ka povećanju telesne mase životinja. Posledično može doći i do metaboličkih problema u narednoj laktaciji. Fiziološki gledano, mlečnost bi trebalo da pada za 8–10% mesečno, kako se steonost približava zasušenju. Svako "srljanje" u održavanje visokih proizvodnih rezultata u ovom periodu, dovodi do neekonomične proizvodnje, posmatrano na duge staze.

Ishrana životinja

Najvažniji i najveći trošak svake stočarske proizvodnje je hrana za životinje. U zavisnosti od komponenti koje učestvuju u formiranju obroka, moguće je postići visoke proizvodne rezultate koji moraju biti usklađeni sa zdravstvenim statusom životinja. Mlečno govedarstvo je kontinuiran proces i životinje treba sačuvati za naredne laktacije. Nekontrolisano visoka proizvodnja povećava procenat izlučenja životinja, povećava procenat manifestnih poremećaja metabolizma u narednim laktacijama i procenat sterilnih ili subfertilnih plotkinja. Pravilnom koncepcijom obroka, mogu su sprečiti rana embrionalna uginuća koja nastaju kao posledica embriotoksičnog dejstva uree. Urea je lako difundibilna i razlika između koncentracije uree u krvi i mleku je samo 0,02 mmol/l. To, u konkretnom slučaju znači da u materici gravidnih životinja nastaje neinfektivni zapaljenski proces koji sprečava pravilnu ishranu ploda, a samim tim uzrokuje embrionalno uginuće. Hiperuremija nastaje kao direktna posledica povećane količine proteina u hrani energetski stabilnih životinja (suficit proteina) ili usled nedostatka energije i prelaska mikroflore buraga sa energetskog na proteinski metabolizam. To ima za posledicu stvaranje amonijaka koji zbog svoje visoke toksičnosti veoma brzo u funkcionalno očuvanoj jetri, biva pretvoren u ureu. Sve ovo, neminovno dovodi do manje ekonomičnosti proizvedenog litra mleka na farmi zbog nepravilno iskorišćenog proteinskog dela obroka. Osim toga, energetski nestabilne životinje u periodu osemenjavanja, proizvode jajne ćelije slabijeg kvaliteta. Tako se i pored upotrebe semena vrhunskih bikova, stvaraju embrioni lošeg kvaliteta, pa dolazi do povađanja.

Dnevna proizvodnja mleka po grlu, do nivoa od 25 l se, kod pravilno formulisanog obroka, može zadovoljiti mikrobnom sintezom proteina u buragu.

3. Premiks — makroelementi, mikroelementi, minerali, vitamini, aminokiseline i antioksidansi. Premiksi regulišu i ubrzavaju procese fermentacije, normalizuju nivoe hormona i jačaju imunitet životinja.

4. Dodaci ishrani — kvasci, omega 3 i omega 6 masne kiseline i regulatori pH (puferi), služe za bolju iskoristivost dobro koncipiranog obroka, a nikako za korekciju posledica nepravilne ishrane. Dodaci ishrani omogućavaju dnevnu proizvodnju od preko 30 l i bez njihovog učešća u dnevnom obroku, nije moguće obezbediti kontinuiranu visoku proizvodnju na duže staze.

Bitno je naglasiti da u 1 l proizvedenog mleka, učešće cene hrane, treba da varira između 35 i 60%. Po pravilu, visoka dnevna proizvodnja po kravi od preko 30 l, dozvoljava procentualno veći udeo hrane, dok niska proizvodnja (ispod 15 l) podrazumeva niži procenat učešća hrane. Ovi procenti se ne odnose na pojedinična grla na farmi, već se posmatraju: muzni prosek (dnevna količina proizvedenog mleka podeljena sa brojem muznih krava) ili štalski prosek (dnevna količina proizvedenog mleka podeljena sa brojem muznih krava plus zasušene životinje).

Cilj je da se obezbede:

- dobro koncipiran obrok sa potpuno iskorišćenim proteinskim delom obroka;

- energetski stabilne životinje sa optimalnom telesnom kondicijom za fazu laktacije kojoj pripadaju;

- stabilan mineralni status životinja na farmi.

Metabolički status životinja (Metabolički profil kod krava i praktična primena)

Pored obroka koji je sastavljen prema tabličnim principima dobre nutritivne prakse, najbitnije je šta su životinje usvojile. Poznavanje metaboličkog statusa zapata je veoma bitno kako bi mogli da sagledamo razlike u troškovima dnevnog obroka životinja i proizvodnje mleka i da li je pojedeni obrok kod životinja u optimalnoj, deficitnoj ili suficitnoj razmeri sa proizvedenom količinom mleka. Tako je moguće uraditi korekcije u određenim komponentama dnevnog obroka životinja i samim tim optimizovati proizvodnju. Takođe je važno da se prevenira pojava supkliničkih i kliničkih metaboličkih bolesti na farmama, sa malim korekcijma korišćenog obroka do trenutka vađenja krvi. Potrebno je sprečiti i pojavu povađanja i nastanak loših reproduktivnih rezultata koji mogu biti posledica rane embriotoksičnosti.

Postoje četiri obroka:

1. Prvi obrok je hranivo koje se nalazi na obradivoj površini i potrebno je doneti odluku o tome kada će hranivo biti korišćeno u ishrani. Povećanje zelene mase uslovljava pad proteinskog dela hraniva i obratno, što zavisi od starosti biljke.

Cilj je da se metodama pravovremene dijagnostike prepozna supklinički metabolički problem i spreči nastanak:

1. Kliničke forme poremećaja metabolizma (troškovi lečenja, neizvesnost u ishod);

2. smanjenja proizvodnih rezultata (rentabilnost proizvodnje);

3. negativnog uticaja na reproduktivne parametre (izostanak prvog fertilnog ciklusa, embrionalna uginuća, povađanja);

4. slabljenja imuniteta (nedostatak energije usporava ili onemogućava dolazak makrofaga do mesta zapaljenskog procesa i vodi u imunosupresiju);

5. loše optimizacije troškova obroka (suficit proteina u obroku, nedostatak energije u obroku);

6. nedovoljnog iskorišćavanja maksimalnih genetskih potencijala jedinke (optimalan obrok za određenu fazu laktacije)

Genetska predispozicija i svaki namuženi litar mleka više, zahteva sve intenzivniji monitoring visokomlečnih krava sa ciljem očuvanja zdravstvenog stanja životinja i ispoljavanja genetskog potencijala.

Izrada metaboličkog profila i njegovo pravilno tumačenje, u cilju korekcije ishrane, predstavlja neophodno pomoćno sredstvo svakog terenskog veterinara koji se brine o zdravstvenom stanju visokomlečnih krava na farmama. Broj krava nije ovde limitirajući faktor zbog toga što se broj životinja koje će biti uključene u ispitivanje metaboličkog profila usklađuje sa ukupnim brojem krava na muži. U cilju postizanja što veće proizvodnje mleka, metabolizam tih životinja se opterećuje preko krajnjih fizioloških granica, što vrlo često dovodi do disbalnsa između potreba organizma za određenu fazu laktacije i unosa hranljivih materija. Tada nastaje poremećaj homeostaze u organizmu i pojavljuju se poremećaji metabolizma u supkliničkoj i kliničkoj formi. Nepisano pravilo glasi da se na farmama do 40 grla, uzorkuje krv od svih grla u laktaciji i od onih koja su na 25 dana do teljenja (zasušene krave i visokosteone junice). Na farmama sa većim brojem grla, pristupa se formiranju grupa u skladu sa danima u laktaciji.

Veoma je bitno naglasiti da izrada metaboličkog profila treba da predstavlja preventivno dijagnostičko sredstvo i tada ima najveći značaj. Razlog ovome je činjenica da se promene u metabolizmu mogu utvrditi pre nego što se ispolje klinički simptomi bolesti i dođe do pada mlečnosti. Kada nastanu problemi na farmi, tada je već kasno zato sto je vlasnik pretrpeo gubitke kako zbog pada mlečnosti, kvaliteta mleka, tako i zbog loših reproduktivnih rezultata. Ovome treba dodati i gubitke zbog nerentabilnih troškova ishrane, lečenja kliničkih slučajeva poremećaja metabolizma, uginuća i ekonomskog iskorišćavanja životinja zbog smanjene proizvodnje mleka.

Parametri koje najčešće radimo u kliničkoj praksi su: β hidroksi buterna kiselina, glukoza (parametri energetskog statusa), urea, ukupni proteini (parametri proteinskog statusa), kalcijum, fosfor, magnezijum (parametri statusa mineralnih materija), ukupni bilirubin, albumini i globulini (parametri funkcionalnog stanja jetre).

Proizvodne kategorije kod kojih se uzorkuje krv su:

1. Krave i visoko steone junice u zasušenju do 30 dana od očekivanog teljenja

2. Krave i prvotelke 7 do 15 dana od teljenja

3. Krave i prvotelke oko 45 dana od teljenja

4. Krave i prvotelke oko 90 dana od teljenja

5. Krave i prvotelke oko 180 dana od teljenja

Veoma je bitno naglasiti, da je prilikom analize metaboličkog profila, potrebno odvojeno posmatrati prvotelke i krave, zbog metaboličkog opterećenja u prethodnoj laktaciji kod krava koje su se više puta telile.

Genetska selekcija i želja za što većom količinom pomuženog mleka, dovela je do dominacije homeoretskog mehanizma kontrole nad homeostatskim, tako da sama životinja, po cenu narušavanja vlastitog zdravlja, pokušava da proizvede taj željeni litar mleka više.

Veliki izazov za veterinare praktičare, koji učestvuju u menadžmentu farmske proizvodnje mleka, predstavlja tranzitorni ili peripartalni period. To je period od oko 30 dana pre teljenja do 30 dana posle partusa. Potrebe krava se prelaskom iz visokog graviditeta u laktaciju višestruko povećavaju:

- potrebe za glukozom→ 2,7 x

- potrebe za aminokiselinama→ 2,0 x

- potrebe za masnim kiselinama→ 4,5 x

- potrebe za kalcijumom → 6,8 x

- potrebe za energijom → 2,1 x

Ovo je posebno bitno zbog toga što nova laktacija počinje prvim danom zasušenja, a ne prvim danom laktacije. Greške koje tada nastanu je teško ispraviti u tranzicionom periodu.

Treba naglasiti da se prilikom ishrane krava ne sme ispustiti iz vida da je krava preživar i da prilikom sastavljanja obroka, mi prvenstveno hranimo mikroorganizme buraga.

Metabolizam ugljenih hidrata kod goveda se odvija preko nižih masnih kiselina (buterne, sirćetne i propionske). Glukoza, koja se sintetiše u procesu glukoneogeneze u jetri iz propionske kiseline, biva iskorišćena prvenstveno u mlečnoj zlezdi i u nervnom sistemu, dok svi ostali organski sistemi za svoje energetske potrebe koriste niže masne kiseline.

Smatra se da na jedan klinički slučaj poremećaja metabolizma, dolazi još 12 supkliničkih problema u različitim fazama razvoja.

Crvena boja seruma se neće izgubiti ni višekratnim centrifugiranjem, a najveće probleme pravi prilikom određivanja koncentracije ukupnog bilirubina (mada i kod drugih parametara metaboličkog profila hemoliza ima određen značaj). Ovo može dovesti do lažno pozitivnih visokih vrednosti. Uticaj hemolizovanog uzorka je naročito izražen kod rada na aparatu koji radi po principu "vlažne biohemije".

U svakodnevnom radu na farmi, na potrebu za izradom metaboličkog profila ukazuju:

1. odstupanja u hemijskom sastavu mleka za određene proizvodne kategorije (visoka mlečna mast, niske vrednosti proteina, niska mlečna mast, izjednačavanje vrednosti mlečne masti i proteina u zbirnom uzorku mleka nakon završene muže na farmi). Poželjan odnos mlečne masti i proteina u zbirnom uzorku mleka je 1,2 što naravno zavisi od laktacione krive zapata u datom momentu. Uopšteno gledajući, visoka mlečna mast ukazuje na nedostatak energije, dok niska mlečna mast može ukazati na problem subakutne ruminalne acidoze. Obzirom da se ova tvrdnja se odnosi na zbirni uzorak mleka iz laktofriza, prilikom ovakvog tumačenja bitno je uzeti u obzir laktacionu krivu zapata i sastav dnevnog obroka,

2. odstupanja u telesnoj kondiciji za određene proizvodne kategorije,

3. odstupanja uočena analizom sadržaja buraga,

4. loši reproduktivni parametri, povećan broj cisti na jajnicima kao i povađanja,

5. povećan broj zaostajanja posteljica, dislokacija sirišta, sindroma ležećih krava, zapaljenja mlečne žlezde i

6. povećan broj izlučenja životinja iz zapata.

Parametri za izradu metaboličkog profila:

Glukoza (referentne vrednosti su 2,2–4,2 mmol/l)

- Hipoglikemija se pojavljuje kod masne jetre, ketoze, oštećenja bubrega.

- Hiperglikemija nastaje kod stresnih stanja (toplotni stres kod holštajn frizijske rase nastaje već pri temperaturi od 26°C), fizičkom naporu i kod desnostrane dislokacije sirišta.

Ovde je bitno da se naglasi da sama spoljašnja temperatura nije jedini činilac koji vodi ka toplotnom stresu životinja. Veliki broj štala je građen tako da u samom objektu ventilacija nije odgovarajuća. Visoka vlaga, koja se stvara u takvim objektima onemogućava kravama odavanje toplote što doprinosi nastanku toplotnog stresa i na nižim temperaturama.

Nesterifikovane masne kiseline (NEFA) (referentne vrednosti za neoteljene krave su ispod 0,4 mmol/l dok su za oteljene ispod 0,7 mmol/l)

Razlaganjem masti iz depoa, nastaju glicerol i neesterifikovane masne kiseline koje služe kao izvor energije. Analizu koncentracije neesterifikovanih masnih kiselina u metaboličkom profilu otežavaju njihova manja stabilnost, kraće zadržavanje u cirkulaciji i sama cena analize.

- Vrednosti neesterifikovanih masnih kiselina iznad fizioloških ukazuju na produbljen negativni bilans energije. Osim toga i stres usled grube manipulacije sa životinjom prilikom vađenja krvi, može usloviti porast koncentracije NEFA.

Urea (referentne vrednosti su 2,0–6,8 mmol/l)

Koncentracija uree u krvi preživara je prvenstveno posledica njihove snabdevenosti azotnim jedinjenjima iz obroka. Mikroorganizmi buraga koriste proteine hrane i razlažu ih do amonijaka koji koriste za sintezu sopstvenih proteina. Višak neiskorišćenog amonijaka se resorbuje preko sluzokože buraga, odlazi u jetru i tamo koristi za sintezu uree. Ovaj proteinski metabolizam se ne odnosi na bypass" proteine. Ovo su proteini koji su zaštićeni dok su u buragu, a omogućena je njihova potpuna razgradnja tek u tankim crevima.

- Hiperuremija se pojavljuje pri ishrani sa deficitom energije, suficitom proteina, zbog dugotrajnog gladovanja (razgradnje telesnih tkiva), trovanja sa ureom i kod proliva novorođene teladi.

Koncentraciju uree u krvi je naročito bitno držati pod kontrolom u periodu najveće reproduktivne aktivnosti krava. U tom periodu, vrednosti veće od 6,8 mmol/l, dovode do embriotoksičnog dejstva i do problema sa reprodukcijom, posebno u fazi ranog graviditeta, između 28. i 42. dana.

- Hipouremija nastaje pri deficita proteina u ishrani i acidozi buraga, kada amonijak reaguje sa kiselinama koje se tamo nalaze.

Albumini (referentne vrednosti su od 21 do 40 g/l)

- Hiperalbuminemija nastaje u slučajevima dehidratacije organizma, a postoje i saznanja da ishrana većom količinom protektiranih proteina ("bypass proteins"), koji zaobilaze burag i razlažu se u tankim crevima, takođe može usloviti blago povećanje albuminemije.

- Hipoalbuminemija se sreće kod poremećaja funkcija jetre i pri deficitu proteina u ishrani ili kod akutnih parazitoza. Prilikom tumačenja vrednosti koncentracije albumina, obavezno treba posmatrati i vrednosti koncentracije uree kod tih životinja. Niske vrednosti koncentracije albumina i uree nedvosmisleno ukaziju na deficitarnu ishranu koja traje u dužem vremenskom periodu. Niske vrednosti albumina u krvi, uz normalne vrednosti uree ukazuju na oštećenje funkcija jetre.

Kalcijum (referetne vrednosti su od 2,0 do 3,0 mmol/l)

Kalcijum je prisutan u krvi u tri oblika i to jonskom (slobodnom), proteinski vezanom (za albumine) i vezanom u obliku fosfatnih i citratnih soli u približnom odnosu od 50%: 41%.: 9%.

- Hiperkalcemija nastaje kod suficita kalcijuma u obroku. Hranivo koje je veoma zastupljeno u ishrani krava, a ima dosta kalcijuma je lucerka. Hiperkalcemija se veoma brzo sanira zato što je koncentracija kalcijuma u krvi određena brojnim homeostatskim mehanizmima. Veliki problem suficita kalcijuma u obroku predstavlja otežna resorpcija magnezijuma, cinka, bakra i mangana, do koje on dovodi.

Gledajući metabolički profil, preporuka je da u krvi krava, u periodu zasušenja, odnos kalcijuma i fosfora bude što bliže 1,0 dok je za krave u laktaciji optimalan odnos kalcijuma i fosfora 1,5. Nameće se zaključak da u periodu zasušenja, zastupljenost kalcijuma u obroku treba da bude manja zbog hormonske pripreme za nastupajuću laktaciju. Hranivo koje je bogato kalcijumom je kvalitetna lucerka gde je odnos Ca: P okvirno 7:1.

- Hipokalcemija nastaje pri smanjenom unosu kalcijuma hranom ili pri sprečenoj resorpciji iz digestivnog trakta (nedovoljna kiselost želudačnog soka, nepravilan odnos kalcijuma i fosfora, prisustvo veće količine masti u obroku, prisustvo oksalne kiseline).

Ukoliko su vrednosti kalcijuma ispod 2,0 mmol/l nastaju kliničke forme bolesti kao što su: zaostajanje posteljice, dislokacija sirišta, pareza i problemi u reprodukciji. Takođe mogu nastati i pojedine bolesti u supkliničkoj formi: hipomotalitet digestivnog trakta (slabija iskorišćenost dnevnog obroka) i oboljenja reproduktivnog trakta (lošiji reproduktivni rezultati).

Ukupni bilirubin (referentne vrednosti su 0,7–8,5 µmol/l)

Bilirubin je žučna boja koja nastaje razlaganjem hemoglobina nakon njegovog oslobađanja iz eritrocita. U krvi se bilirubin nalazi kao nekonjugovan vezan za albumine (indirektni) i konjugovan sa glukuronskom kiselinom (direktni). Povećanje ukupnog bilirubina (zbir nekonjugovanog i konjugovanog) može biti posledica povećanja količine indirektnog (hemoliza i zamašćenje jetre kod koje je onemogućeno preuzimanje nekonjugovnog bilirubina) ili porasta direktnog, kada je poremećena sekretorna funkcija jetre (kod dislokacije sirišta na desnu stranu).

Vrednosti ukupnog bilirubina iznad 8,5 µmol/l se sreću kod sindroma masne jetre, a vrednosti ukupnog bilirubina preko 17 µmol/l dovode do sindroma ležeće krave. Kod takvih životinja terapija je često bez uspeha.

Direktni bilirubin (referentne vrednosti su od 0,7 do 3 µmol/l)

Direktni bilirubin se ne određuje u okviru redovnog metaboličkog profila, ali njegova dijagnostička vrednost dolazi do izražaja kada treba doneti zaključak da li je oštećena eksretorna ili sekretorna funkcija jetre. Što je manji procenat učešća direktnog bilirubina u ukupnom, to nedvosmisleno ukazuje da je smanjena konjugaciona funkcija jetre.

Glutamat dehidrogenaza (referentne vrednosti su 0,1–7 ,0 U/l)

Aktivnost ovog enzima se takođe ne određuje u redovnom metaboličkom profilu krava. On se nalazi isključivo u mitohondrijama hepatocita i njegova povećana aktivnost u krvi ukazuje na njihovo veliko oštećenje.

Procena ovog intervala zavisi od:

a) proizvodnje;

b) reproduktivnog stanja grla u toj fazi;

c) metaboličkog profila;

d) ocene telesne kondicije;

e) stanja akropodijuma;

f) dogovora sa vlasnikom da se maksimalno iskoristi laktacija (obično se tada čeka 80–90 dana od teljenja).

• 2. Međutelidbeni period je vreme proteklo između dva teljenja. Poželjno je da bude 365–395–425 dana i u potpunoj je korelaciji sa servis periodom.

• 3. Steonost na stanju treba da bude najmanje 50% steonih krava na stanju u svakom trenutku (steone + zasušene krave).

• 4. Zasušene krave, maksimalno treba da bude 12% zasušenih krava na stanju u svakom trenutku

• 5. Zasušenje - 60 dana.

Praćenje ovih reproduktivnih parametara je bitno zbog pravilne laktacione krive zapata, koja omogućava maksimalnu iskoristivost zapata i maksimalne proizvodne rezultate.

Ciljevi za optimalnu proizvodnju su sledeći:

• Parametri za junice:
  • indeks osemenjavanja za junice (1,5–1,7)
  • procenat koncepcije 60–70%
  • veštačko osemenjavanje u uzrastu junica od 13 do 15 meseci
  • težina junica preko 375 kg
  • visina grebena 135 cm
  • teljenje junica sa 22–24 meseca
  • oteljenost junica 96% na broj utvrđenih steonosti
  • da od broja junica, koje su ušle u osemenjavanje, 96% ostane steono

Za obradu papaka postavljaju se sledeći ciljevi:

- funkcionalna obrada papaka najmanje dva puta godišnje, kako bi životinje imale pravilan stav ekstremiteta i zdrave papke;

- prioritetna obrada papaka i terapija svih hromih krava;

- maksimalno 10% hromih krava na farmi;

- maksimalno 10% čireva papaka na farmi;

- maksimalno 2% izlučenih krava po osnovu oboljenja papaka.

Slika 8. Funkcionalna nega papaka predstavlja važnu meru brige o zapatu krava

Bakteriološki status zapata

Poznavanje bakteriološke situacije na farmi je od suštinskog značaja prilikom odabira antibiotika u lečenju kliničke forme zapaljenja mlečne žlezde, sprečavanja širenja specifičnih uzročnika mastitisa na farmi i kontrole uspeha dezinfekcije. Specifični uzročnici zapaljenja mlečne žlezde u inficiranom vimenu oštećuju žlezdani epitel mlečne žlezde i direktno utiču na količinu proizvedenog mleka po grlu (smanjenje ide čak do 40%). Oni često ne izazivaju teške oblike kliničkog mastitisa kod inficiranih životinja i kao takvi se ne dijagnostikuju. Zbog toga se lako šire po farmi preko muzača, muzne opreme i prostirke. Specifični uzročnici svojim prisustvom u vimenu povećavaju broj somatskih ćelija u zbirnom uzorku mleka, a kako se vrlo lako prenose sa životinje na životinju, ako se ne poštuje pravilna procedura pri muži krava, narušava se rentabilna proizvodnja mleka. Specifični uzročnici mastitisa, a posebno koagulaza pozitivni Staphylococcus aureus, ispoljavaju veliki stepen rezistencije na antibiotike koji se svakodnevno koriste u veterinarskoj praksi.

Specifični uzročnici zapaljenja mlečne žlezde izazivaju supklinički oblik mastitisa koji čine 80–85% svih slučajeva mastitisa na farmama. Pri tome je mleko normalnog izgleda, vime je takođe normalnog izgleda, a ono što može ukazati na postojanje ove forme mastitisa je broj somatskih ćelija u mleku, veći od 200 000/ml. Ono što svakako nije dobro za vlasnika životinja je, da krave sa supkliničkom formom mastitisa mogu davati i do 40% mleka manje nego pre nastanka infekcije.

Za terapiju je ovde potrebno imati u vidu sledeće informacije:

1. Uspeh bakteriološkog izlečenja varira i kreće se od 30 do 70%, a zavisi od faze laktacije. Bakteriološki pozitivne krave obavezno izdvojiti na kraj štale i treba ih u tom objektu poslednje izmuzati.

2. Najbolji rezultati su dobijeni lečenjem pri kraju laktacije, kada mlečnost počne da opada ili na početku zasušenja.

3. Lečenje se vrši intramamarnim injektorima za laktaciju (3 aplikacije) i dvokratnom aplikacijom injekcionih antibiotskih preparata za parenteralnu terapiju na osnovu rezultata antibiograma.

Bakteriološko ispitivanje, pre i posle izvršene dezinfekcije podova i muzne opreme, pomaže smanjenju troškova lečenja, omogućava plansku vakcinaciju životinja kako bi se prevenirali gubici, kako podmlatka, tako i odraslih životinja (St. aureus, Str. agalactiae, E. Coli i Clostridium spp.).

Slika 10. Primer antibiograma

Mastitis nije uzrok nego je uvek posledica delovanja različitih faktora koji dovode do njegovog nastanka i tako se prema tome treba i odnositi prilikom terapije.

Dezinfekcija, deratizacija i dezinsekcija (DDD)

Dezinfekcija, deratizacija i dezinsekcija (DDD) predstavljaju polaznu osnovu svake uspešne stočarske proizvodnje. Za dobre DDD rezultate potrebna je pravilna upotreba sredstava, kao i priprema površine i objekta u kome se radi. Ni najbolje sredstvo neće imati efekta ako se mehanički ne uklone nečistoće pre dezinfekcije, ne ukloni balega iz okoline štala kod dezinsekcije ili ne zaštite otrovi od vlage kod deratizacije.

U realnim terenskim uslovima, redovna kontrola pruža odgovore o kvalitetu DDD (brisevi površina, prebrojavanje populacija glodara i insekata) i ona doprinosi boljem zdravlju podmlatka i odraslih životinja.

Somatske ćelije se talože, pa je pre uzimanja uzorka nephodno homogenizovati mleko kako se ne bi dobili lažno negativni rezultati. Povećanje broja somatskih ćelija negativno utiče na količinu proizvedenog mleka po životinji. Pojedina istraživanja ukazuju da svako udvostručenje broja somatskih ćelija smanjuje količinu proizvedenog mleka za 2%. Ovde je cilj manje od 200 000 somatskih ćelija u ml mleka iz zbirnog uzorka (laktofriza).

Kiselost mleka

Povećanje kiselosti je direktno uzrokovano prisustvom bakterija, temperaturom skladištenja i brzinom hlađenja mleka, kao i načinom ishrane krava. Vrlo često je uzrok pojave kiselosti mleka na farmama tokom leta, muzna oprema koja nije redovno servisirana. Kada dođe do velikog povećanja količine namuženog mleka, nakon nabavljanja novih grla na farmi, događa se da kapacitet laktofriza nije dovoljan da brzo ohladi pomuženo mleko. Time se stvaraju uslovi za razmnožavanje mikroorganizama.

- Cilj je da kiselost mleka (pH vrednost) bude u opsegu od 6,4 do 6,8

Podmladak

Zdrav podmladak je preduslov uspešne govedarske proizvodnje i uspešnog remonta stada. Posebno je značajno obratiti pažnju na napajanje novorođene teladi kolostrumom. Resorpcija kolostralnih imunoglobulina se isključivo vrši preko sluzokože creva teleta. S obzirom na to da procenat resorpcije imunoglobulina brzo opada u jedinici vremena, veoma je važan vremenski period koji protekne od dolaska teleta na svet, do prvog napajanja.

Slika 12. Individualni boksovi za telad. Zdrav podmladak je preduslov uspešne govedarske proizvodnje i dobrog remonta stada.

Muzna oprema

Neispravna muzna oprema je jedan od najbitnijih uzročnika nastanka zapaljenja mlečne žlezde kod krava u laktaciji.

Na stanje papila vimena utiču:

- previsok vakuum (iznad 4,8 kPa)

- prenizak vakuum (ispod 4,2 kPa)

- broj pulzacija (40–60/min.)

- dotrajale, uvrnute, ispucale gume na čašama muznih jedinica (remont se vrši svakih 6 meseci)

- održavanje muzne opreme (ispiranje toplom vodom i dezinficijensima posle svake muže).

Vrlo često se, prilikom muže krava, ručno dotežu muzilice kako bi što manje mleka ostalo u vimenu krava. To nije dobro zato što dodatnim pritiskom samo nastaju dodatne lezije na papilama i omogućava se naseljavanje bakterija iz okruženja životinja. Automatske muzne jedinice se same otpuštaju sa papila čim protok mleka padne ispod 250 ml/min.

Održiva stočarska proizvodnja podrazumeva zajedničko delovanje različitih činilaca koji su uključeni u sam proces proizvodnje, a to su:

1. minimalni dnevni muzni prosek od preko 22 l (štalski prosek 19,5 l),

2. maksimalno 12% zasušenih krava na stanju, što u svakom momentu obezbeđuje optimalnu laktacionu krivu,

3. Procenat učešća cene obroka u ceni proizvedenog litra mleka od 35 do 60%,

4. farma slobodna od specifičnih uzročnika mastitisa,

5. napajanje teladi najkasnije 2 sata posle teljenja (banke kolostruma),

6. ispravna muzna oprema,

7. pravilna procedura muže krava,

8. metabolički stabilne životinje,

9. izbalansiran obrok,

10. funkcionalna obrada papaka,

11. sprovedene mere DDD,

12. pravilan odgoj podmlatka i na kraju

13. zasušenje i ishrana životinja pred teljenje.