Udruženje vetrinara praktičara Srbije - UVPS
Ishrana kao prevencija metaboličkih oboljenja krava nakon teljenja
Za Gebi d.o.o.: Ivan Vojnić Purčar, DVM, tehnolog proizvodnje, nutricionista
Naredna laktacija u mnogome zavisi od toga kako je krava hranjena, negovana i tretirana u periodu zasušenja. Mnoga metabolička oboljenja krava koja se pojavljuju u ranoj laktaciji, mogu se prevenirati ili ublažiti pravilnom ishranom tokom perioda zasušenja.
Period zasušenja, prema mnogima predstavlja početak laktacije, zbog toga što se u ovom periodu krava priprema za narednu laktaciju. Naredna laktacija zavisi po kvalitetu i količini namuženog mleka od ishrane krava u periodu zasušenja.
U periodu zasušenja, krava treba da bude snabdevena svim hranljivim materijama koje su potrebne za njene potrebe i još za potrebe porasta i razvoja ploda, koji se najviše razvija u poslednja 3 meseca graviditeta. Zbog toga, obrok treba dobro da se izbalansira, kako bi se ispunili svi zahtevi u hranljivim materijama a da ne dođe do gojaznosti krava, što posledično dovodi do zdravstvenih problema nakon teljenja. Bez ikakve sumnje, najveći uticaj na plodnost i proizvodnju mleka je period od 6 nedelja pre i posle teljenja.
Pravilna ishrana i dobra izbalansiranost obroka u periodu zasušenja se najbolje postiže ako se zasušene krave podele u dve grupe i hrane sa dva posebna obroka:
1. Grupa – od zasušenja do 3 nedelje pred teljenje;
2. Grupa – od 3 nedelje pred teljenje do samog teljenja.
1. Grupa – od zasušenja do 3 nedelje pred teljenje
U ovom periodu krava treba da se „odmori“ od laktacije. Mlečna žlezda prestaje da luči mleko u ovoj fazi proizvodnog cilusa, što treba iskoristiti za lečenje i preventivnu upotrebu lekovitih preparata koji će uticati na smanjenu pojavu mastitisa u prvih 30 dana nakon teljenja. Smanjuje se drastično unos suve materije zbog toga što su potrebe za hranljivim materijama manje a i mora se voditi računa da ne dođe do gojenja krave. Povećanje telesne mase u periodu zasušenja je prihvatljivo za onoliko koliki je porast ploda. Ulaz u samu fazu zasušenja nekada nije lak za krave koje imaju visoku proizvodnju mleka i samim naglim prekidanjem muže ne prestaje lučenje mleka. Kod takvih krava, pored koncentrovanog dela obroka treba isključiti i kabasti deo obroka, a u ekstremnim slučajevima i vodu, dok ne prestane lučenje mleka.
Holštajn frizijske mlečne krave treba da uđu u period zasušenja sa telesnom kondicijom od 3,5.
Slika 1. Grupa zasušenih krava
Nivo kalcijuma u obroku krava u zasušenju se mora kontrolisati i nije preporučljivo unosti previše kalcijuma. To se može negativno odraziti nakon teljenja pojavom puerperalne pareze i hipokalcemije (mlečne groznice). Lucerkino seno sadrži kalcijum u znatno većem procentu nego livadsko seno, pa se zato savetuje da se u zasušenju koristi livadsko seno. Nizak nivo kalcijuma tokom perioda zasušenja krave je potreban i metabolizam krave se navikava na to. Poboljšava se resorpcija kalcijuma iz digestivnog trakta koja je neophodna nakon teljenja, kada su potrebe u kalcijumu povećane.
Nivo kalijuma u obrocima za zasušene krave takođe treba držati pod kontrolom, što je malo teže u praksi, zbog toga što ga ima u svim kabastim hranivima, a naročito u senu lucerke. Njegov povišen nivo utiče na bilans natrijuma, kalcijuma i fosfora. Da bi se izbegli neravnomerni odnosi, potrebno je izračunati balans elektrolita i ukoliko je potrebno uključiti u obrok anjonske soli.
Ishrana sa natrijumom (stočna so) mora biti ograničena u ovoj fazi na 30 g/dan, zbog toga što se većim unosom povećava mogućnost pojave edema (otoka) vimena nakon teljenja.
Za održavanje dobrog imunskog statusa krave, boljeg preživljavanja teladi, ređe pojave zadržavanja posteljice nakon teljenja, u obroku je veoma bitan adekvatan nivo vitamina A, D3 i E. Minerali su takođe od velike važnosti, a prema brojnim istraživanjima uključivanje organski vezanog selena, koji je vrlo lako i brzo dostupan, doprinosi se boljem imunitetu krave. To se odražava smanjenom pojavom zaostajanja posteljice, bržem ulaženju u estrus nakon teljenja, povećanoj stopi uspešnog osemenjavanja i smanjenom broju somatskih ćelija u mleku.
2. Grupa – od 3 nedelje pred teljenje do samog teljenja
Ova faza ishrane se zove još i tranzicionom fazom. Obrok u ovoj fazi proizvodnog ciklusa predstavlja sponu između obroka za zasušene krave (bogat vlaknima i kabastima hranivima) i obroka za sveže oteljene krave (visok nivo koncentrovanih hraniva i sa manje vlakana i kabastih hraniva). Ova vrsta obroka dobija sve više na značaju u novije vreme kako se i povećava produktivnost krava.
Ukoliko tranzicioni obrok nije bio adekvatno izbalansiran, znaci po kojima se to može videti su:
- nemogućnost adekvatnog unosa suve materije nakon teljenja
- visok nivo pojave acidoze buraga
- izostanak povećanja dnevne proizvodnje mleka od očekivane
- metabolički poremećaji nakon teljenja (ketoza, acidoza, puerperalna pareza — mlečna groznica, masna jetra i dislokacija sirišta)
Ishrana krava u ovoj fazi treba da „prevede“ buražnu mikrofloru, koja je pretežno bila prilagođena na varenje vlakana, na mikrofloru koja će biti potrebna za obroke u ranoj fazi laktacije, bogate skrobom.
Papile buraga, koje su neophodne sa resorpciju hranljivih materija iz buraga se smanjuju tokom perioda zasušenja do veličine ispod 0,5 cm zbog toga što se krave hrane obrokom baziranom na vlaknima i kabastim hranivima. Počevši ishranu obrokom koji sadrži skrob, papile buraga se izdužuju sve do 1,2 cm i tako povećavaju površinu buraga za resorpciju isparljivih masnih kiselina koje predstavljaju hranljive materije. Ujedno se i smanjuje opterećenje buraga kiselinama. Za ovaj proces je potrebno 4 do 6 nedelja.
Zbog svih navedenih činjenica u vezi ishrane krava u periodu zasušenja i važnosti ove faze proizvodnog ciklusa, GEBI d.o.o. savetuje:
1. Upotrebu ENERGOKET proizvoda 3 nedelje pre i 3 nedelje nakon teljenja. ENERGOKET sadrži glicerol i mešavinu minerala koji pomažu u redukciji masti u jetri zbog toga što predstavljaju brz i lako dostupan izvor energije. Posledično se smanjuje i pojava ketoze nakon teljenja. Proizvod se nanosi na obrok u količini od 0,3–0,5 l/dan.
2. Upotrebu koncentrovane smeše koja može da ispuni sve potrebe krava u zasušenju, ali u količini izbalansiranoj sa kabastim delom obroka. Ova smeša treba da sadrži u sebi viši nivo vitamina A, D3, E, niacina i minerala (cink, bakar, mangan i selen), a nivo kalcijuma treba da bude niži od onog koji se koristi u ishrani krava u laktaciji.