Vaginalna hiperplazija je prouzrokovana estrogenom hiperstimulacijom koja dovodi do proliferacije mukoznog tkiva kod kuja u periodu proestrusa, estrusa, ali i tokom perioda pred porođaj. Ovo veoma često rezultira prolapsusom vaginalnog zida. Prolapsus vaginalnog zida može biti okarakterisan kroz stadijume kompletne protruzije ili parcijalne - delimične protruzije vaginalne mukoze. Oba stadijuma podrazumevaju različit dijagnostički i kliničko - terapijski pristup, sa različitim protokolima lečenja i različitu prognozu. Gotovo je sigurno dokazano da ova pojava ima i hereditarni - nasledni karakter i da u većem procentu pogađa određene rase pasa, ali nije retka pojava kod svih rasa ili mešanaca. Delimična protruzija vaginalnog zida se klinički često dijagnostikuje kod kuje samo pri naporu sa blagim prominiranjem kroz vulvu, dok je kompletna protruzija vagine, ili njenog dela, klinički vidljiva i u stanju mirovanja. Kod delimične protruzije, u najvećem broju slučajeva nije neophodna nikakva intervencija osim monitoringa tokom trajanja perioda estrogene stimulacije, ali je u ovom tekstu fokus na jednom slučaju kompletne protruzije koja uglavnom zahteva hiruršku intervenciju pod specifičnim okolnostima. Iz iskustva možemo reći da se sa ovakvim slučajevima uglavnom srećemo tokom estrusa u postkoitalnom periodu, kao i tokom prepartalnog ili postpartalnog perioda. Tokom postkoitalnog perioda, životinje ulaze u fazu začeća i embrionalnog razvoja što dodatno otežava prognozu očekivanog graviditeta. Kompletna protruzija često komplikuje kliničku sliku u pravcu kasno dijagnostikovanog stanja što za posledicu ima masivno oštećenje mukoznog vaginalnog tkiva zahvaćeno nekrotično - infektivnim procesom sa jedne strane i otokom tkiva koji sa druge strane mehanički vrši opstrukciju mokraćnog izvoda. Ovo dodatno otežava kliničku sliku i utiče na opšte zdravstveno stanje organizma. U ovakvim slučajevima se hirurška intervencija svodi uglavnom na resekciju hipetrofisanog i često patološki promenjenog vaginalnog tkiva standardnom hiruškom tehnikom. Hiruršku intervenciju u ovom slučaju, znatno komplikuju dalja estrogenizacija, pojačano krvarenje i veoma problematična tekstura zahvaćenog vaginalnog tkiva koja otežava adaptaciju. Takođe su ove životinje, u najvećem broju slučajeva, u fazi embrionalnog i implantacionog perioda graviditeta. Zbog toga, odabir protokola anestezije mora biti najmanje invazivan po potencijalni graviditet, naročito ako se radi o očekivanom (željenom) graviditetu. Moramo biti svesni činjenice da nakon ovakve hirurške intervencije možemo očekivati i značajne postoperativne komplikacije u smislu obilnijih krvarenja, bolnih stanja i infekcija. Sva ova stanja dovode do nužnog aplikovanja medikamenata koji mogu ugroziti graviditet u bilo kojoj fazi gestacije.

PRIKAZ SLUČAJA

Na kliniku Departmana za veterinarsku medicinu je, iz druge ambulante, upućena ženka rase Cane Corso, stara 24 meseca i teška 46 kg. Prema anamnestičkim podacima, problem je trajao skoro 10 dana. Pre dolaska na kliniku je pokušana repozicija vaginalnog zida, ali bez uspeha i nakon toga je do dolaska na kliniku, prolabirana vagina svakodnevno održavana aseptičnim rastvorima koji su korišćeni dva puta dnevno. Prema rečima vlasnika, kuja je pre nastanka prolapsusa, parena prirodnim putem.

Hiruški tretman

Preoperativni tretman je podrazumevao pripremu operacionog polja kompletne perinealne regije, lavažu toplim fiziološkim rastvorom i rivanolom u cilju mehaničkog čišćenja afektiranog tkiva i primenu protokola asepse i antisepse do stadijuma neophodnog za hirušku intervenciju. Pacijentu je otvoren venski prilaz i data je terapija tečnostima do premedikacije, kao i tokom hirurške intervencije. Takođe je postavljen urinarni kateter i ispražnjena je mokraćna bešika.

Hirurška sanacija je išla u pravcu kompletne resekcije i ekscizije tkiva prolabirane vagine sa ciljem reponiranja sluzokože vagine u anatomski položaj. Pripremna faza za hirušku intervenciju je podrazumevala sternalni položaj i elevaciju karlice pacijenta, pri čemu nije bilo potrebe za epiziotomijom.

Anestezija

Uvod u opštu anesteziju je bio sproveden minimalno invazivno po eventualni graviditet, iako nam on nije bio primaran. Za predmedikaciju je korišćen Fentanyl® i.v. (0,05 mg/kg), za indukciju Propofol (10 mg/kg) do postizanja efekta, a nakon toga je kuja intubirana. Lokalno je u mukozu prolabirane vagine cirkularno aplikovano 2 ml lidokaina 2%. Nakon toga su aplikovani ksilazin (0,2 mg/kg i.v.) i ketamin (4 mg/kg i.v.). Za održavanje opšte anestezije korišćen je Sevofluran na 2%. Tokom hiruškog zahvata, kuja je bila na monitoringu i praćeni su parametri srčane akcije, oksigenacije, respiracije, koncentracije CO2, krvnog pritiska i telesne temperature.

Postoperativni tretman

Po izvršenoj resekciji, pacijentu je stavljena elizabetanska kragna i ambulatorno je praćen narednih 7 dana uz antibiotsku terapiju (Synolux® - s.c. u dozi od 8,75 mg/kg) i jednodnevnu postoperativnu analgetsku terapiju (Rycarfa® s.c. u dozi od 4 mg/kg ). Sprovođen je svakodnevni ginekološki pregled i vršena je lavaža toplim fiziološkim rastvorom, a nakon toga je aplikovana povidon jod vaginaleta. Kuji je posle 7 dana prekinuta terapija i predložen je kontrolni pregled nakon deset dana. Kontrolnim pregledom je utvrđeno da je pacijent dobrog zdravstvenog stanja, afebrilan i dobrog apetita, a ginekološkim pregledom je utvrđeno normalno stanje sluzokože vagine, bez iscetka i znakova infekcije. Ultrazvučnim pregledom je, nakon 17 dana od intervencije, konstatovan graviditet. Graviditet je praćen tokom perioda gestacije i praćen je rast plodova do vremena partusa. Nakon toga je na našu preporuku urađen carski rez. Svi štenci su na porođaju bili dobro ocenjeni, urednih respiracija i bez vidljivih deformiteta.