Uvod

Crvena kokošja grinja, odnosno Dermanyssus gallinae, već decenijama predstavlja ozbiljnu pretnju za živinarsku industriju, prvenstveno za nosilje, zbog toga što ugrožava zdravlje ptica, odražava se na njihovu dobrobit, kao i na javno zdravlje. Takođe, značajno smanjuje produktivnost na farmama. Ova grinja je jedan od najznačajnijih parazita koji se pojavljuje kod kokošaka i raširena je u celom svetu. U poslednjih 20 godina, u naučnoj literaturi se može naći dosta podataka iz ove problematike, a infestacija ovim parazitom značajno košta živinarsku industriju. Pravilnim poznavanjem bolesti i uzročnika, može se na vreme reagovati i zaštititi zdravlje ugroženih ptica, što predstavlja značajan napredak, kako ekonomski za odgajivače, tako i sa aspekta zdravstvene zaštite životinja.

S obzirom na to da populacije ove grinje ispoljavaju različite nivoe otpornosti na nekoliko akaricida, ogromne poteškoće sa kojima se susrećemo u suzbijanju ovog parazita, podrazumevaju potrebu za poznavanjem mehanizama rezistencije i učestalosti pojave rezistentnih genotipova u populacijama D. gallinae. Plastičnost njihovog genoma omogućava brzu selekciju i diseminaciju mutacija koje imaju aselektivnu prednost za parazita. Ovo bi moglo biti veoma važno u potencijalnom budućem razvoju vakcina kao i za širenje rezistencije na nove i postojeće lekove. Stoga se treba usresrediti i na molekularnu karakterizaciju genetskih sekvenci parazita, kao i na karakterizaciju strukture populacija parazita i njihovih puteva širenja na temelju populacione genetike. Uzimajući u obzir aktuelnost samog oboljenja, jedan je od najvećih izazova je da se obezbedi efikasan i siguran tretman dermanisoze.

Karakteristike parazita

D. gallianae je ektoparazit relativno malih dimenzija čija dužina iznosi oko 1,5 mm, dok mu boja varira od sive do braonkaste, odnosno crvenkaste u zavisnosti od ishrane. Ova grinja ispoljava relativno visoku genetsku varijabilnost (Roy i sar., 2009), što je posledica primene velikog broja različitih tretmana, uključujući i pesticide u različitim terapijskim protokolima. Zbog svega ovoga, parazit poseduje brojne genetske strukture koje se međusobno razlikuju i samim tim omogućavaju brzu adaptaciju na selektivni pritisak.

Veći deo razvojnog ciklusa, parazit provodi van domaćina krijući se na različitim mestima u objektu — u raznim rupama, pukotinama i međuprostorima na kavezima i u opremi (slike 1 i 2). To čini borbu protiv ove tekuti težom, zbog toga što ona migrira sa životinja na opremu i ne može se mnogo postići tretmanom same životinje. Parazit je aktivan noću kada koristi mrak da se pripoji uz životinju i sisa krv, a locira kokošku koristeći kombinaciju temperaturnih stimulusa, hemijskih signala i odgovora na vibracije i ugljen dioksid. Hrani se u kratkom vremenskom intervalu od oko sat vremena, najčešće na svaka 2–4 dana. Kompletan razvojni ciklus D. gallianae od jajeta do adulta traje oko 2 nedelje i uključuje jedan stadijum larve i dva stadijuma nimfe. Visoka temperatura u objektima, viskoka vlažnost vazduha (>70 procenata) i velika gustina pogoduju razvojnom ciklusu ovog ektoparazita. Ono što kod kokošaka nosilja pogoršava problem je to što one veoma dugo ostaju u objektu (ciklus eksploatacije traje godinu dana), a to omogućava grinjama da se razmnože u velikom broju i izazovu jaku infestaciju ptica, što ima za posledicu prenamnoženost. Pored toga, crvena kokošija grinja može veoma dugo da izdrži bez hrane i bez domaćina, pa tako preživljava u objektu čak i kada se jato iseli i napravi pauza. Ako se objekat ne tretira pravilno, postoje uslovi da se odmah inficira i naredno jato.

Ekonomski gubici kao posledica infestacije nosilja sa D. gallinae ogledaju se u pogoršanoj konverziji, padu nosivosti, smanjenom kvalitetu jaja, većoj osetljivosti na druge bolesti i povećanom mortalitetu. Van Emous (2017) je procenio da povećani troškovi usled infestacije ovim parazitom iznose oko 0,60 evro centi po kokoški godišnje, od čega 0,15 otpada na direktne troškove, a 0,45 na indirektne, odnosno na pad produktivnosti. Šteta od posledica ovog oboljenja, na nivou EU, iznosi 231 000 000 evra godišnje.

Kontrola bolesti

Strategije za kontrolu bolesti sve više koriste integrisani pristup upravljanju, koji uključuje dezinfekciju i biosigurnosne mere, smanjen kontakt sa divljim pticama, izbegavanje stresa i prenaseljenosti, kontrolu ventilacije i temperature i inovativan dizajn kaveza i objekata. Trenutno je u živinarskoj industriji za upotrebu dozvoljen veoma mali broj hemijskih tretmana u kontroli dermanisoze. Farme ih stoga često koriste u kombinaciji/rotaciji sa nehemijskim tretmanima koji imaju za cilj smanjenje broja grinja njihovim isušivanjem, gušenjem ili predatorstvom. Postoji i zabrinutost zbog potencijalne akumulacije akaricida i njihovih rezidua u mesu i jajima živine. Iz tog razloga su u poslednjih nekoliko godina, mnogi preparati povučeni sa tržišta ili zabranjeni za upotrebu. Najznačajnije klase jedinjenja iz ove grupe su karbamati (carbaryl, methomyl, propoxur), organofosfati (dichlorvos, fenitrothion, chlorpyrifos, diazinon) i piretroidi (cyhalothrin). Jedini veterinarski proizvod registrovan za tretman D. gallinae je organofosforno jedinjenje na bazi foksima. Sam preparat ne sme da se prska direktno na ptice, što može uticati da aktivna supstanca ne dođe u kontakt sa svim pukotinama i prostorima gde se paraziti kriju. Piretroidi (cypermethrin, permethrin, deltamethrin), karbamati (bendiocarb), abamektin i spinosad su dostupni za aplikaciju u vidu spreja. Neki od njih se ne preporučuju zbog karence i negativnog uticaja na javno zdravlje. Takođe se samo neki, kao što su oni koji sadrže spinosad i cypermethrin, mogu aplikovati u prisustvu ptica. Treba izbegavati upotrebu ilegalnih akaricida kao što su amitraz, fipronil, ivermectin, diazinon, carbaryl i pesticidi koji se koriste u agro industriji, zato što to dovodi do rizika za ljude koji konzumiraju jaja i meso i do povećane rezistencije. Nedavno je u Evropi predstavljen jedan novi proizvod, na bazi fluralanera i on je prvi sistemski akaricid za kontrolu dermanisoze, primenjen putem vode za piće (Thomas i sar., 2017).

Upravo zbog nedostataka koji postoje u primeni konvencionalnih metoda, poslednjih godina su razvijene i neke alternativne metode za borbu protv grinja. Dokazano je da esencijalna ulja dobijena iz timijana, lavande i nekih drugih biljaka imaju toksično dejstvo na kokošije grinje. Iz tog razloga se na tržištu pojavljuju mnogi preparati na bazi esencijalnih ulja koji se aplikuju putem hrane ili vode. Negativna nuspojava može biti pad nosivosti i pojava stranog mirisa u jajima. S obzirom na to da je temperatura iznad 45°C letalna za grinje, u Evropi se praktikuju i toplotni tretmani, koji podrazumevaju zagrevanje objakata na 60°C u trajanju od dva sata ili na 45°C na duži period, naravno, posle iseljenja jata. U jednom skorašnjem istraživanju (Mul i sar., 2020) je dokazano da tretman na 45°C u trajanju od 48 h može u potpunosti eliminisati D. gallinae iz objekata za živinu.

Grinje predatori se uveliko koriste u suzbijanju fitofagnih grinja u staklenicima i plastenicima i na farmama svinja za smanjivanje nehematofagnih artropoda. Biološka kontrola crvene kokošije grinje u mešovitim farmama zasniva se na masovnom oslobađanju predatorskih grinja. Efikasnost grinja predatora u suzbijanju zaraza kokošije crvene grinje je promenljiva, verovatno zbog promena u uslovima okoline.

Literatura: