Ove promene počinju neposredno nakon odlučivanja prasadi i obično dostižu kulminaciju u drugoj nedelji. Sve ovo je posledica smanjenog varenja i resorpcije hranljivih materija. Hrana se kratko zadržava u digestivnom traktu, ne vari se potpuno i jednostavno prolazi do zadnjih delova digestivnog trakta. Ovakav ingest u debelom crevu odličan je supstrat za normalan i intenzivan razvoj mikroflore, pre svega E. coli.

Još jedna velika prednost hranjenja prasadi pre zalučenja je što počinju da jedu mnogo brže posle zalučenja. Na grafikonu 1 možemo videti dve grupe prasadi. Zelena grupa je jela pre zalučenja i primećujemo da je u prvih 10 sati posle zalucenja 85% prasadi jelo. Crvena grupa nije dobijala hranu pre zalučenja. Deset sati nakon zalučenja samo 50% prasadi je jelo. Ako prasad ne jede u periodu dužem od 10 sati resice creva su vec oštećene te se samo varenje hrane mnogo teže odvija a prasad je jako gladna. Kada počnu ponovo da jedu, drugog ili trećeg dana, jede dosta, pa već četvrtog dana možemo uočiti probleme sa varenjem.

Oštećenjem crevnih resica smanjuje se i njihova dužina, smanjuje se resorpciona površina resica, a time i sekrecija enzima za varenja. To je uzrok smanjene resorpcije nutritienata gde veći broj njihov završava u debelom crevu kao hrana štetnim bakterijama koje izazivaju dijareju i druge bolesti.

Mala razlika u težini prasadi na zalučenju je velika razlika na kraju, u klaničnoj težini. Samo 0,5 kg teže prase na zalučenju, povećava težinu na kraju tova za 3 kg, a vreme tova skraćuje za 7 do 10 dana. Ako svemu tome pridodamo i bolje zdravstveno stanje praseta na zalučenju, što je preduslov i veoma značajan faktor za uspešan tov, dolazimo do veoma značajnih ušteda ne samo u samom skraćenju vremena tova već i izbegnutih troškova lečenja.

De Heus godinama razvija koncept ishrane koji podrazumeva uvođenje smeša u ishranu prasadi u veoma ranim fazama. Uskoro je u ponudi inoviran koncept ishrane prasadi pod nazivom Top koji je namenjen za profesionalnu farmsku proizvodnju.