Reproduktivni monitoring i praktična primena hormonskih protokola na farmi mlečnih krava

Autor:

Milan Maletić - Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu

Kratak sadržaj: Plodnost mlečnih krava globalno opada. Pre svega, ukupna efikasnost otkrivanja estrusa kod mlečnih goveda u laktaciji je smanjena, zbog toga što je kod njih ispoljavanje znakova estrusa veoma suptilno i često teško uočljivo od strane farmera ili štalskog personala. Shodno tome, neotkrivanje estrusa, visok indeks osmenjavanja i dug servis period predstavljaju glavne razloge koji doprinose slaboj reproduktivnoj efikasnosti. Iako je jalovost najčešći razlog za isključivanje mlečnih krava iz dalje proizvodnje, procenat steonosti se može popraviti efikasnijim otkrivanjem estrusa i primenom hormonskih protokola koji imaju za cilj fiksno vreme osemenjavanja (engl. Timed-AI-TAI) ili fiksnim embriotransferom (engl. Timed-ET). Ovim protokolima se kontrolišu folikularni razvoj i kasnije luteoliza, što kulminira sinhronom ovulacijom kod većine krava. Postoji nekoliko modifikacija tretmana za poboljšanje uspeha koncepcije u TAI protokolima. Jedan od njih je presinhronizacija sa 2 doze PGF2α u razmaku od 14 dana, uz započinjanje OvSynch protokola 12. dana posle druge aplikacije PGF2α. Programi hormonske sinhronizacije i fiksnog osemenjavanja osiguravaju pravovremenu aplikaciju semena, uz obavezan rani ultrazvučni pregled na steonost (30–32 dana post inseminationem) kako bi se identifikovale neplodne krave i ubrzo nakon toga ponovo resinhronizovale i/ili osemenile. Ovaj rad ima za cilj da prikaže značaj pravilnog vođenja reproduktivne evidencije, da definiše najznačajnije reproduktivne parametre i objasni njihovu praktičnu primenu u kalkulaciji realnih troškova farme. Takođe se, ultrazvučnim pregledom plotkinja i utvrđivanjem njihovog trenutnog reproduktivnog statusa, definišu adekvatni hormonski protokoli u cilju sinhronizacije estrusa i ovulacije.

Ključne reči: hormoni, krave, monitoring, OvSynch protokol, reprodukcija

Uvod

Pravilan odgoj muznih krava je presudan za profitabilnost farme. Uz intenzivnu selekciju i stalno povećanje zahteva u pogledu količine proizvedenog mleka, postoje jasni pokazatelji da plodnost mlečnih krava svuda u svetu opada. Krajnji cilj uspešne reprodukcije na govedarskoj farmi je dobijanje jednog teleta po kravi godišnje, što znači da interval teljenja bude 365 dana, a stopa graviditeta na farmi 90 procenata. U tom smislu je posebna pažnja posvećena postpartalnom periodu i otkrivanju estrusa na nivou farme.

Reproduktivna neefikasnost muznih krava je praćena velikim ekonomskim gubicima čitave farme. Čak i pod optimalnim uslovima, pokazatelji reproduktivne efikasnosti u stadu najčešće nisu idealni zbog dejstva niza faktora uključenih u čitav proces. Pored toga, aspekti reproduktivnog upravljanja ne uključuju samo životinje na farmi, već i ljude koji su angažovani u procesima ishrane, muže i osemenjavanja. Produženje trajanja prosečnog međutelidbenog perioda na farmi, sa 12 na 14 ili više meseci, rezultira značajnim smanjenjem godišnjeg finansijskog povrata troškova. Ovo dalje rezultira gubitkom količine mleka kao i broja teladi proizvedenih po kravi. Farmeri će imati znatan finansijski gubitak zbog produžavanja međutelidbenog intervala za svaki dan posle 365 dana od teljenja. Neplodnost je jedan od važnih uzroka ekonomskih gubitaka kod visokoproduktivnih životinja, a savremen pristup uzgoja u velikim aglomeracijama dodatno pogoršava stanje. Stoga, maksimalna reproduktivna efikasnost zahteva adekvatno upravljanje međutelidbenim intervalom, od momenta teljenja, kroz uspostavljanje narednog graviditeta, zaključno sa pravilnim zasušenjem.

Postpartalni period

Porođaj je proces koji zahteva visok nivo higijene i brige o porodilji, kao i o njenom potomstvu. Mnoštvo poremećaja vezanih za teljenje predisponira u narednom periodu, loš zdravstveni status, gubitke u proizvodnji i smanjenu reproduktivnu efikasnost. Svi postupci koji utiču na smanjenje incidence ovih poremećaja, rezultiraće smanjenom učestalošću drugih zdravstvenih problema, pre svega zbog njihove međusobne povezanosti. Nakon porođaja, mlečna žlezda postaje glavni potrošač hranljivih materija kod visokoproduktivnih krava. Ovo za posledicu ima prestrojavanje energetskog metabolizma u pravcu zadovoljavanja uzdržnih potreba i proizvodnje mleka, dok uspostavljanje regularnosti estralnog ciklusa i započinjanje novog graviditeta ostaje u drugom planu. Krave koje konzumiraju manje suve materije (SM) u postpartalnom periodu su podložne odlaganju prvog postpartalnog estrusa i ovulacije, proizvode manje mleka i manje su plodne.

Početak estralnog ciklusa

Uspostavljanje folikularne aktivnosti započinje ubrzo nakon teljenja i koncentracije FSH u krvi su sasvim dovoljne. Glavni ograničavajući faktor za ovulaciju je ponovno pokretanje adekvatne sekrecije LH u vidu LH pulseva kako bi se podržalo konačno sazrevanje folikula i naknadna ovulacija dominantnog folikula. Štaviše, započinjanje ovih LH sekretornih obrazaca povezano je, pre svega, sa postpartalnim održavanjem energetskog bilansa. Stimulacija apetita u svrhu adekvatnog unosa suve materije kod zdravih krava je od suštinskog značaja za obezbeđivanje hranljivih sastojaka, kako za potrebe proizvodnje mleka, tako i za procese folikularnog rasta, ovulacije, involucije materice i započinjanja graviditeta. Veća učestalost hranjenja i balansiranje obroka, prema fazi proizvodno-reproduktivnog ciklusa i nivou proizvodnje, su presudni za podsticanje apetita i maksimalni unos SM. Međutim, pad telesne kondicije (OTK) između porođaja i V.O. može negativno uticati na koncepciju, jer je kod krava sa OTK< 3 u momentu teljenja, manja verovatnoća za uspešno oplođenje, a gubitak BCS (engl. body condition score) između dva teljenja je povezan sa produženim intervalom do prvog osemenjavanja. Proizvodnja mleka i unos SM kod mlečnih krava se podstiču povećanim unosom proteina u ishrani, ali je zbog toga, smanjena plodnost često povezana sa prekomernom ishranom proteinima razgradivim u buragu. Koncentracija uree u mleku, veća od 190mg/l je povezana sa promenjenim pH materice i smanjenom plodnošću.

Otkrivanje estrusa

Najveći ograničavajući faktor uspešne oplodnje je upravo otkrivanje estrusa i procenjuje se da približno 50% estrusa kod krava ostane neotkriveno. Za pravilno otkrivanje estrusa u stadu, neophodno je tačno prepoznavanje znakova estrusa i identifikovanje svih estrusa kod priplodnih junica i krava, što zahteva znatno angažovanje radnika na farmi. U slobodnom sistemu držanja, krava neće biti otkrivena da stoji ukoliko se u blizini ne nalazi druga krava da na nju naskoči. Kada se u istom prostoru nađe četiri ili više polno aktivnih životinja u estrusu, ispoljavanje takvog ponašanja (stajanje i naskakivanje) će biti maksimalno, što omogućava pravovremeno osemenjavanje tih krava. Da bi se poboljšalo otkrivanje estrusa, koriste se dodatni alati kao što su markeri za rep ili pedometri. Međutim, čak ni ove metode ne mogu garantovati da će svaka krava u estrusu biti otkrivena i osemenjena. U vezanom sistemu držanja, situacija je znatno nepovoljnija, naročito u stadima sa velikim brojem grla. Primena sistema za otkrivanje krava u estrusu, značajno je zastupljena u modernim farmskim sistemima širom sveta.

Idealan sistem za otkrivanje estrusa omogućava: kontinuirani nadzor nad stadom, tačnu i automatsku identifikaciju krave u estrusu, minimalne zahteve za radnom snagom i visoku tačnost i efikasnost (95 procenata) za identifikovanje odgovarajućih fizioloških pokazatelja koji su u korelaciji sa estrusom i ovulacijom. Međutim, u našim uslovima, ovi sistemi su minimalno zastupljeni. Stoga još uvek postoji potreba za poboljšanjem nivoa uspešnosti otkrivanja estrusa i osemenjavanja. Da bi detekcija estrusa bila efikasnija i da bi zahtevala manje radnog vremena, osmišljeni su i uvedeni hormonski protokoli. Primena takvih protokola minimalizuje troškove veštačkog osemenjavanja. Ove hormonalne šeme omogućavaju sinhronizaciju estrusa i ovulacije, a u kombinaciji sa fiksnim V.O. (TAI) čine otkrivanje estrusa nepotrebnim. Kao novi trend u reprodukciji goveda i drugačiji podsticaj za primenu hormonskih protokola, postoji tendencija osemenjavanja što većeg broja krava do 100. dana nakon teljenja. Situacija je olakšana ranim uvođenjem protokola, oko 30–40. dana postpartalno, zbog toga što se mnoge jedinke mogu već tada osemeniti, a cilj je dobijanje steone krave što je ranije moguće. Jedan od takvih protokola je OvSynch, koji se primenjuje na nivou celog stada i omogućava skraćivanje perioda do ponovnog uvođenja krave u reprodukciju i uspešno osemenjavanje visokog procenta krava do 100. dana posle teljenja. Na ovaj način se maksimizira proizvodnja mleka i poboljšava ekonomičnost proizvodnje. Treba imati na umu da, ukoliko se ovaj protokol koristi za sve krave, koje prethodno nisu bile podvrgnute ginekološkom pregledu, neke od njih neće odgovoriti na stimulaciju zbog neotkrivenih reproduktivnih poremećaja kao što su: anestrus, ovarijalne ciste ili endometritis. Stoga se ipak prednost daje individualnom pristupu životinjama u stadu, koji pre svega uključuje preliminarni pregled krava, a zatim primenu hormonske sinhronizacije ili lečenja, ukoliko je ono potrebno. U daljem tekstu su predstavljene mogućnosti za sinhronizaciju estralnog ciklusa i režim lečenja upotrebom OvSynch protokola, uz razmatranje njegovih ograničenja u praksi.

Osnovni cilj OvSynch protokola

OvSynch je osnova većine programa za osemenjavanje u tačno određeno vreme kod mlečnih grla. OvSynch su razvili Pursley i Wiltbank ranih 90-ih godina na Univerzitetu Wisconsin-Madison. Ciljevi prvobitnog OvSynch istraživanja su bili: hormonska kontrola početka novog folikularnog talasa, kontrola životnog veka spontanog i indukovanog žutog tela i kontrola vremena ovulacije dominantnih folikula (DF).

Slika1

Slika 1. OvSynch protokol

Tabela 1. Prednosti i nedostaci OvSynch protokola

Tabela1

Folikuli postaju osetljivi na luteinizirajući hormon (LH) počevši od oko 9 mm veličine i tada je moguće ubrzati njihovo sazrevanje ubrizgavanjem egzogenih hormona. Hormoni se mogu koristiti od slučaja do slučaja, prema rezultatima ginekološkog pregleda ili „slepom“ aplikacijom, uz pretpostavku da su sve krave u sličnoj fazi razvoja folikula. OvSynch je primer takvog protokola aplikacije i on dovodi do ujednačavanja razvoja folikula na jajnicima, indukuje ovulaciju i omogućava V.O. Ovaj program polazi od pretpostavke da će prva injekcija gonadotropnog rilizing hormona (GnRH) indukovati ovulaciju folikula na jajniku, što dovodi do razvoja žutog tela (CL). Efikasnost ove indukcije ovulacije, prvom injekcijom GnRH varira od 60 do 85% i zavisi od faze sazrevanja folikula u vreme tretmana. Dva dana nakon aplikacije GnRH, moguće je ultrazvučnim pregledom otkriti razvoj prvih folikula novog folikularnog talasa i jedan od ovih folikula će se koristiti za fiksno osemenjavanje na kraju OvSynch protokola. Sedmog dana od početka primene ovog protokola, aplikuje se prostaglandin F2α (PGF2α) kako bi se indukovala luteoliza i omogućio kontinuirani razvoj dominantnog folikula sledećeg talasa. Procenjuje se da će ovaj folikul ovulirati nakon primene druge injekcije GnRH, 9. dana protokola. Osemenjavanje treba izvršiti fiksno 16–24 sati kasnije (slika 1). Uspešnost ovog protokola zavisi od prisustnosti/odsutnosti folikula i žutog tela na jajniku. Idealan scenario za uspešnost OvSynch protokola je nalaz folikula prečnika 0,8 mm do 1 cm i žutog tela (slika 2).

Slika2

Slika 2. Uslovi za uspešan OvSynch protokol

OvSynch daje najbolje rezultate kada se koristi na nivou celog stada. Ova strategija omogućava osemenjavanje svih krava određenih za V.O. u približno isto vreme posle teljenja i poboljšava stopu graviditeta u stadu. Međutim, do poboljšavanja reproduktivnih performansi stada, ne dolazi kada se protokol koristi samo za odabrane, problematične krave. Prednosti i nedostaci OvSynch protokola su prikazani u tabeli 1. Glavna prednost hormonalnih programa, kao što je OvSynch, je smanjenje broja neotkrivenih krava u estrusu, koje bi mogle da budu uspešno osemenjene. Stopa uspešnosti prvog osemenjavanja (engl. first insemination rate, FIR) u OvSynch protokolu dostiže oko 35%, što potvrđuje da je ovo dobra alternativa otkrivanju estrusa.

Neki autori sugerišu da ginekološki pregled ili presinhronizacija (npr. Pre-Synch) mogu poboljšati stopu oplodnje nakon OvSynch-a. Međutim, OvSynch protokol je prvenstveno osmišljen kako bi se eliminisala potreba za otkrivanjem estrusa. Fenomen koji može smanjiti efikasnost OvSynch-a je izostanak luteolize nakon injekcije PGF2α. Posledica je suprimiran razvoj drugog folikularnog talasa, što onemogućava sinhronizaciju ovulacije i fiksno osemenjavanje. Mnoga istraživanja ističu štetan uticaj ove pojave na plodnost. Predložena je druga injekcija PGF2α 24 sata kasnije kako bi se prevazišao ovaj problem i poboljšala plodnost krava sinhronizovanih OvSynch protokolom (slika 1).

Druge indikacije za OvSynch

Tihi estrus

Izostanak jasnih znakova estrusa je rastući problem na mnogim farmama. Procenjuje se da danas ovaj fenomen pogađa 10–40% farmi mlečnih krava, dok je pre više od 25 godina njegova prevalencija bila manja od 5%. Razlog pojave tihog estrusa može biti neodgovarajuće otkrivanje estrusa, ali je sa druge strane, skraćenje trajanja i slabljenje ispoljavanja znakova estrusa, potvrđeno pre svega kod krava sa visokom proizvodnjom mleka. Kao glavni razlozi se razmatraju negativni energetski bilans i sa njim povezane endokrine promene kao što su niža sekrecija LH i estrogena. Stoga se čini da upotreba hormonskih protokola predstavlja odgovarajuće rešenje za krave koje ispoljavaju tihi estrus. Time je omogućeno osemenjavanje krava u optimalno vreme, kao i fiksno osemenjavanje bez potrebe za otkrivanjem estrusa. Primena OvSynch protokola samo kod krava sa tihim estrusom ili kao deo menadžmenta reprodukcije celokupnog stada, čini proceduru otkrivanja estrusa nepotrebnom. Procedura se može započeti nakon ginekološkog pregleda i to kod krava sa ovarijalnom aktivnošću ili bez pregleda, kod krava koje imaju istoriju tihog estrusa. Treća mogućnost je sinhronizacija svih krava, koja započinje tačno određenog dana nakon teljenja. Ukupna stopa graviditeta nakon OvSynch-a može dostići 35–60%. Ovakvi ohrabrujući rezultati su osnova preporučene primene ove metode kod krava sa tihim estrusom. Međutim, otkrivanje estrusa treba poboljšati nezavisno od primene hormonskog protokola, a ishranu preventivno prilagoditi potrebama krava u tom periodu proizvodno-reproduktivnog ciklusa.

Toplotni stres

Toplotni stres negativno utiče na reproduktivne performanse, a primena OvSynh protokola može da ublaži ovaj problem. Protokol se može koristiti i u terapijske svrhe tokom leta kada su ispoljavanje znakova estrusa i procenat uspešnih osemenjavanja niži, zbog dejstva visokih temperatura. Toplotni stres remeti cikličnost jajnika, smanjuje nivo progesterona u krvi, može prouzrokovati razvoj cista i smanjuje sekreciju LH u periodu ovulacije za približno polovinu. Primećena je i niža proizvodnja estrogena i ovulacija jajnih ćelija nižeg kvaliteta. Negativna posledica takvih promena je formiranje žutog tela koje proizvodi manju količinu progesterona tokom sledećeg ciklusa. Ovi poremećaji perzistiraju i do nekoliko meseci nakon toplih dana kada se njihovi negativni efekti i dalje mogu prepoznati po nižoj stopi plodnosti. Može se pretpostaviti da dugotrajno izlaganje visokim temperaturama uzrokuje trajne promene u antralnim folikulima, koji će se u narednim ciklusima, razviti u dominantne folikule. Da bi se umanjili negativni efekti visokih temperatura na lučenje hormona i sazrevanje oocita, u ovom periodu se predlaže upotreba hormonskih protokola. U jednoj studiji su upoređene tri različite hormonske metode (OvSynch protokol, dvokratna primena PGF2α u razmaku od 14 dana i pojedinačna primena PGF2α) tokom letnjeg i zimskog perioda. Stope koncepcije su, nakon prvog osemenjavanja za gore navedene metode bile 36,7; 22,7 i 26,3%. Takođe je, nakon trećeg osemenjavanja, 83% krava u grupi OvSynch bilo gravidno, u poređenju sa samo 60 u duge dve. Ovi rezultati jasno dokazuju prednost upotrebe OvSynch protokola, u odnosu na ostale hormonske metode.

Tretman ovarijalnih cista

OvSynch protokol odgovara kombinovanom tretmanu cista na jajnicima sa GnRH-PGF2α-GnRH. Aplikacija GnRH uzrokuje veće lučenje LH iz hipofize, što dovodi do luteinizacije cističnih folikula ili podstiče ovulaciju drugih folikula. Povremeno može doći do rupture ciste. Naredni važan korak ovog protokola je aplikacija PGF2α koja izaziva luteolizu. Druga injekcija GnRH bi zatim trebalo da stimuliše folikule poslednjeg talasa do ovulacije. Aplikujući iste hormonske preparate kao i kod klasičnog lečenja cista na jajnicima, OvSynch protokol se može koristiti za lečenje cista, na osnovu sličnih hormonalnih promena. De Rensis i sar. (2008) su uporedili efekte OvSynch protokola i njegovih modifikacija (zamena druge aplikacije GnRH injekcijom hCG) kod krava u laktaciji sa cistama na jajnicima. Kod krava sa cistama, koje su primale hCG, ciste su nestajale brže. Slični rezultati su dobijeni u drugim studijama, sugerišući da je aplikacija hCG umesto GnRH, jedan od načina da se poboljša efekat lečenja cista OvSynch protokolom. Ovo poboljšanje se verovatno zasniva na činjenici da hCG deluje duže od GnRH i tako ispoljava bolji klinički efekat.

OvSynch modifikacije

Presinhronizacija prostaglandinom F2α

Kao što je već navedeno, presinhronizacija upotrebom PGF2α može da ujednači ciklus pre otpočinjanja protokola OvSynch. PreSynch protokol započinje aplikacijom PGF2α 12 dana pre OvSynch-a, a to dovodi do sinhronizacije ciklične aktivnosti jajnika. Stoga je mnogo veća verovatnoća da će nakon prve injekcije GnRH, prema OvSynch protokolu, folikuli drugog talasa prisutni na jajniku, moći da se razviju. Drugi istraživači sugerišu da bi presinhronizacija sa PGF2α trebalo da uključuje dve aplikacije u razmaku od 14 dana, a da OvSynch protokol treba započeti 11. ili 12. dana nakon druge injekcije. Takođe postoji i mogućnost pokretanja OvSynch protokola sedam dana nakon druge injekcije PGF2α (slika 3).

Slika3

Slika 3. Presynch modifikacija

Double OvSynch kao novi način presinhronizacije

Druga modifikacija osnovnog OvSynch-a je Double OvSynch, koji se odvija kroz dva OvSynch protokola u razmaku od sedam dana, nakon čega sledi fiksno osemenjavanje. Primećena je viša stopa graviditeta kod ovog protokola u poređenju sa primenom PreSynch-a, što se može objasniti izostankom reakcije na PGF2α tokom PreSynch-a kod krava sa neaktivnim jajnicima nakon porođaja. Suprotno tome, dve dodatne doze GnRH u Double OvSynch protokolu stimulišu uspostavljanje ovarijalne aktivnosti. Kod krava sa izraženom ovarijalnom aktivnošću, ovaj tretman nije imao negativne posledice. Zanimljivo je, da je u jednoj studiji Double OvSynch protokol bio mnogo efikasniji kod junica (65,2%) nego kod krava (37,5%), pa se Double OvSynch svakako preporučuje i za junice, dok bi presinhronizaciju sa PGF2α trebalo izvoditi kod krava zbog njegove bolje efikasnosti u toj grupi životinja. Kasnija istraživanja, koja su upoređivala ove dve metode, dokazala su lošije ishode, ali su ipak potvrđeni povoljniji efekti protokola Double OvSynch nad PreSynch varijantom.

Slika4

Slika 4. Double OvSynch protokol

Druga aplikacija PGF2α tokom OvSynch protokola za poboljšanje luteolize

Važan razlog za smanjenu stopu graviditeta nakon OvSynch-a je izostanak luteolize nakon aplikacije PGF2α. Najverovatnije objašnjenje ovog fenomena je stvaranje nezrelog žutog tela posle prve aplikacije GnRH koje nije osetljivo na prostaglandin. Preporučeno vreme za drugu injekciju PGF2α je 24 sata nakon prve injekcije bez ikakvih promena u vremenu aplikacije GnRH ili fiksnog osemenjavanja (slika 5.)

Slika5

Slika 5. Modifikovani OvSynch protokol

Intravaginalni implant za održavanje funkcije žutog tela

Intravaginalni implanti (engl. PRID – Progesteron-Releasing Intravaginal Device ili CIDR – Controlled Internal Drug Release) koji sadrže progesteron takođe mogu biti uključeni u OvSynch protokol (Slika 6). Ovu metodu sinhronizacije su primenili Bisinotto i sar. (2015) u istraživanju u kom su odabrane krave sa žutim telom na jajnicima, koje su bile podeljene u dve grupe. U obe grupe je primenjen osnovni OvSynch protokol. Pored toga, kravama iz eksperimentalne grupe je aplikovan progesteronski implant tokom sedam dana u vreme prvog GnRH, dok je kontrolna grupa bila tretirana bez ikakvih modifikacija. Neočekivano je primećena nešto veća stopa graviditeta u kontrolnoj grupi (45%), nego u eksperimentalnoj grupi (40,5%). U istoj studiji su postignuti bolji rezultati kod junica (40,5%) nego kod krava (35,7%) i bolji kod krava koje su osemenjene prvi put nakon partusa (41,7%) nego kod krava sa ponovljenim osemenjavanjem (34,7%). Najverovatnije objašnjenje ovakvih rezultata je povećanje nivoa progesterona, koji smanjuje učestalost LH pulsnih talasa. Moguće posledice su izmenjeni rast folikula i ovulacija. Drugo objašnjenje je niža amplituda LH pulsa nakon aplikacije GnRH.

Sa druge strane, neka istraživanja su ukazala na pozitivan uticaj implantata koji oslobađaju progesteron na koncepciju krava sinhronizovanih OvSynch protokolom. Revah i sar. (1996) tvrde da visok nivo progesterona u folikularnoj fazi uzrokuje smanjenje sekrecije LH, što poboljšava kvalitet oocita. Postoje poteškoće u jasnom definisanju efekata dodavanja progesterona tokom primene OvSynch protokola. Ovi efekti su, između ostalog, uzrokovani uticajem različitih faktora na nivo progesterona kao što su: unos suve materije, mlečnost i metabolički status. Iz tih razloga, primena intravaginalnog implanta i koncentracija progesterona izazvana ovim tretmanom mogu kod nekih krava biti nedovoljne zbog visokih varijacija nivoa ovog hormona.

Slika6

Slika 6. PRID-OvSynch protokol

Resinhronizacija

Pored presinhronizacije, postoji i mogućnost ponovne sinhronizacije ovulacije pomoću OvSynch protokola. Time se predviđa uzastopno osemenjavanje krava kojih nije utvrđen graviditet 30–32. dana nakon prvog osemenjavanja. Sledeći OvSynch se može započeti istog dana, ali je moguće skratiti vreme do sledećeg osemenjavanja aplikacijom prve doze GnRH, sedam dana pre kontrole graviditeta. To omogućava aplikaciju PGF2α u vreme provere graviditeta, nakon čega, tri dana kasnije, krava već može biti ponovo osemenjena, u skladu sa osnovnim OvSynch protokolom. Efikasnost resinhronizacije započete 23–25. dana može značajno da varira, a kada je započeta na dan provere graviditeta (30–32. dan), rezultati efikasnosti su nešto niži, ali i konzistentniji.

Menadžment reprodukcije

Bez obzira na primenjeni protokol, izostanak adekvatnog stručnog nadzora i stalnog prisustva radnog osoblja u objektu, uslovljava loše proizvodne i reproduktivne rezultate. Sa veterinarskog aspekta, veoma je bitno utvrđivanje reproduktivnog i zdravstvenog statusa celog zapata. Zbog toga treba utvrditi trenutno stanje zapata, definisati realne ciljeve u pogledu poboljšanja rezultata, uočiti kritične tačke u prethodnom radu i definisati mere za njihovu korekciju. Neophodno je pratiti sprovođenje zadatih mera, voditi precizno i odgovorno dokumentaciju o svim sprovedenim terapijskim i preventivnim merama i na kraju, izvršiti analizu parametara plodnosti. Prateći čitav zapat, bitno je uvrditi tačan broj grla na farmi, njihovu starosnu strukturu, uslove držanja, dostupnost i kvalitet hrane. Sa aspekta reprodukcije, veoma je značajno utvrditi parametre plodnosti: broj steonih i jalovih životinja u odnosu na ukupan broj, dužinu servis perioda, indeks osemenjavanja, patološka stanja u puerperijumu (zaostala posteljica, endometritis, prolapsus materice, mastitis). Neophodno je izvršiti analizu obroka u pogledu sadržaja i odnosa proteina (sirovih i svarljivih) i energije kao i sirovih vlakana. Na osnovu dobijenih podataka i incidence pojavljivanja određenih metaboličkih poremećaja (ketoza, masna jetra, dislokacija sirišta, puerperalna pareza), primenom korektivnih mera, a pre svega u ishrani, moguće je redukovati pojavu ovih oboljenja. U cilju postizanja što boljih rezultata u pogledu koncepcije, odnosno indeksa osemenjavanja neophodno je vršiti stalan nadzor nad kravama kod kojih je završen puerperijum i prema unapred uvrđenom planu, početi sa primenom odgovarajućeg hormonskog protokola ili na drugi način obezbediti pravovremeno otkrivanje estrusa i posledično sprovesti veštačko osemenjavanje.

Zaključak

Uzimajući u obzir faktore koji dovode do reproduktivnih poremećaja, naročito u postpartalnom periodu, neophodno je kontinuirano praćenje stanja na farmi i plansko uvođenje pomoćnih metoda u cilju korekcije smanjene plodnosti mlečnih krava. Primena hormonskih protokola, koji su u stanju da sinhronizuju estralni ciklus, pruža mnogo mogućnosti za upravljanje reprodukcijom. Glavna prednost pojedinih protokola je mogućnost fiksnog osemenjavanja, što olakšava i skraćuje rad sa životinjama. Dodatni efekat je smanjenje problema neotkrivenih estrusa na minimum. OvSynch se, kao jedan od najpopularnijih hormonskih protokola, može koristiti i za rutinsku sinhronizaciju ciklusa i za lečenje cističnih jajnika, tihog estrusa ili posledica toplotnog stresa. Ova metoda je efikasnija kada se koristi kod krava, u odnosu na junice. Da bi se poboljšala oplodnja i stopa graviditeta nakon promene OvSynch protokola testira se više različitih modifikacija osnovnog protokola. Ovi modifikovani hormonski protokoli bi trebalo da prevaziđu probleme sa razvojem folikula ili žutog tela koji ne reaguju na GnRH ili PGF2α. Još jedna slabost osnovnog protokola je moguća insuficijencija žutog tela, koja se može korigovati upotrebom progesteronskih intravaginalnih implantata.

Napomena: Rad je referisan u okviru 42. savetova- nja „Inovacije znanja veterinara“ održanog 22. 02. 2021. godine

Literatura:

1. Arbel R, Bigun Y, Ezra E, Sturman H, Hojman D, 2001, The effect of extended calving intervals in high lactating cows on milk production and profitability, J Dairy Sci, 84, 600–8.

2. Bisinotto RS, Pansani MB, Castro LO, Narciso CD, Sinedino LDP, Santos JEP, 2015, Effect of progesterone supplementation on fertility responses of lactating dairy cows with corpus luteum at the initiation of the OvSynch protocol, Theriogenology, 83, 257–65.

3. Colazo MG, Mapletoft RJ, 2014, A review of current timed-AI (TAI) programs for beef and dairy cattle, Canad Vet J, 55, 8, 772.

4. De Rensis F, Bottarelli E, Battioni F, Capelli T, Techakumphu M, García-Ispierto I et al, 2008, Reproductive performance of dairy cows with ovarian cysts after synchronizing ovulation using GnRH or hCG during the warm or cool period of the year,Theriogenology, 69, 481–4.

5. Dirandeh E, Rezaei Roodbari A, Colazo MG, 2015, Double OvSynch, compared with presynch with or without GnRH, improves fertility in heat-stressed lactating dairy cows, Theriogenology, 83, 438–43.

6. Gumen A, Keskin A, Yilmazbas-Mecitoglu G, Karakaya E, Alkan A, Okut H et al, 2012, Effect of presynchronization strategy before OvSynch on fertility at first service in lactating dairy cows,Theriogenology, 78, 1830–8.

7. Herlihy MM, Giordano JO, Souza AH, Ayres H, Ferreira, RM, Keskin A et al, , 2012, Presynchronization with Double-OvSynch improves fertility at first postpartum artificial insemination in lactating dairy cows, J Dairy Sci, 95, 12, 7003–14.

8. Revah I, Butler WR, 1996, Prolonged dominance of follicles reduced viability of bovine oocytes, J Reprod Fertil, 106, 39–47.

9. Walsh SW, Williams EJ, Evans AC, 2011, A review of the causes of poor fertility in high milk producing dairy cows, Anim Reprod Sci, 123, 127–38.

10. Wiltbank MC, Pursley JR, 2014, The cow as an induced ovulator: timed AI after synchronization of ovulation, Theriogenology, 81, 170–185.

11. Yaniz JL, Murugavel K, López-Gatius F, 2004, Recent developments in oestrous synchronization of postpartum dairy cows with and without ovarian disorders, Reprod Dom Anim, 39, 86–93.