Preventiva je bolja od kurative u onim slučajevima kada postoji mogućnost da se sprovedu sve preventivne mere i da se one adekvatno naplate. Lečenje bi svakako više koštalo od davanja saveta i kontrole sprovođenja preventivnih mera, a vlasnici bi imali manju štetu ili bi je potpuno izbegli.

Ovde nije samo problem kako naplatiti savet već i prepoznati na terenu da li je vlasnik saradljiv i da li je postupio prema vašim savetima.

Mišljenje držalaca pčela, naših klijenata pčelara, o veterinarima nije baš uvek visoko. Može se reći da pčelari spadaju u grupu onih koji su puni predrasuda i koji smatraju da veterinari ništa ne znaju o pčelarstvu.

Cilj bavljenja pčelarstvom je pravilno održavanje zdravlja i kondicije pčelinjih zajednica zbog profitabilne proizvodnje pčelinjih proizvoda: meda, polena, propolisa, voska, rojeva i matica. Zbog toga se naši saveti i preporučene preventivne mere moraju prepoznati pri odlasku na pčelinjak.

Većina kolega izbegava odlazak na pčelinjake zbog toga što to nije moguće adekvatno naplatiti, zahteva puno vremena, a pojedinci se jednostavno plaše pčela. Neki smatraju da im je taj aktivni nadzor nametnut i bave se samo administrativnim delom posla bez odlaska na teren.

Za one koji bi hteli da fasciniraju pčelare, makar u razgovoru, koji je neizbežan pri pisanju i izdavanju dokumenata, dala bih nekoliko saveta.

Zaštita od pčelinjih bolesti, postiže se na nekoliko načina: držanjem jakih pčelinjih zajednica, obavljanjem prolećnog i jesenjeg pregleda, zamenom matica na dve godine i zamenom 30 procenata saća svake godine. Dodatno su neophodni: pravilno postavljanje košnica i higijena: pčelinjaka, košnica, alata, pojila, korišćenje i higijena zaštitne opreme i pravilna apitehnika.

Držanje jakih pčelinjih zajednica podrazumeva dovoljan broj svih kasti pčela sa jakom i mladom maticom.

Detaljan pregled svih pčelinjih zajednica je neophodan na pčelinjaku u proleće i u jesen. Jake pčelinje zajednice se mogu prepoznati otvaranjem košnica, pri čemu se vidi puno pčela na satonošama, a miris koji vas zapahne je miris polena, propolisa i meda. To je pouzdan znak da je ta pčelinja zajednica zdrava. Svaka promena mirisa je indikacija da se košnica mora detaljno pregledati i da treba uzorkovati pčele, leglo ili saće zbog laboratorijskih analiza. Mlada i zdrava matica se prepoznaje pregledom ramova i izgledom legla na njima.

Slika 2. Čišćenje košnica

Slika 3. Neškodljivo uklanjanje korišćenih sredstava

Košnice bi trebalo držati čistim tako što se pre naseljavanja mehanički očiste i dezinfikuju.

Sve što se stavlja u košnice treba da bude dezinfikovano. Ramovi se prskaju sa 9% sirćetnom kiselinom, a saće koje se dodaje na ramove, mora biti sterilno i slobodno od spora američke kuge pčelinjeg legla. Saće mora biti slobodno i od spora svih mikroorganizama što se postiže tretmanom pri temperaturi od 120°C u trajanju od 30 minuta.

Ramovi koji se samo premeštaju unutar iste košnice se ne moraju dezinfikovati. Dezinfekcija ramova sa saćem, pčelama i medom, polenom i pergom se može izvesti i hidrogenom u koncentraciji od 3%.

Takođe je neophodno održavati i higijenu alata koji se koristi na pčelinjaku.

Sve radove na pčelinjaku treba izvoditi u pravom momentu pčelarske godine i u pravo doba dana što podrazumeva pravilnu apitehniku.

Lekove, koji se koriste u pčelarstvu, a koji su registrovani u našoj zemlji, treba primenjivati prema uputstvu proizvođača.

Ovaj članak se pojavljuje u oktobarskom broju časopisa, a do tada je već bilo neophodno uraditi zazimljavanje pčela. Zazimljvanje počinje sredinom jula ili posle poslednje paše. Idealno bi bilo da tretman protiv Varoe, na jednom području – udruženju, svi rade u isto vreme i to istim preparatom. Za sada se to izvodi samo u Dimitrovgradu i tamo je efekat odličan. Tamo nema Varoe, a kada nje nema, nema ni virusnih bolesti ni slabih pčelinjih zajednica niti slabih prinosa. Najbitnije je da pčelarima savetujete proveru opadanja Varoe, odnosno brojanje pčela po primeni preparata posle najmanje 3 dana. Za uspeh u borbi protiv Varoe, neophodno je koristiti najmanje 2 preparata i oni moraju biti prisutni u košnici najmanje 42–46 dana.

Nakapavanjem preparata Bee Vital Hive Clean, se postiže jačanje pčelinje zajednice i uspešna borba protiv Varoe. Nakapavanje se izvodi po „ulicama“ sa 15 do 20 ml po košnici u proleće, jesen i zimu. Košnici se prilazi sa suprotne strane od leta, a prvo se zapali dimilica. U nju se stavlja komad truda i na primer, hepo kocka ili malo novina. To se zapali tako da daje dim pri pritisku na meh ili se upotrebi neko sredstvo za smirivanje pčela pri otvaranju košnice. Košnica se otvara od sebe na gore. Košnicu na pčelinjaku uvek otvaramo u punoj zaštitnoj opremi: zaštitna bluza sa mrežicom ili zaštitna kapa, odelo od pamuka i nikako crno zbog toga što to privlači pčele i nagoni ih na ubod. Zatim je potrebna zaštitna obuća – gumene čizme i rukavice za jednokratnu upotrebu. Bee Vital Hive Clean treba zagrejati na temperaturu tela, prema proizvođačkom uputstvu. Košnicu otvoriti, izdimiti i početi sa nakapavanjem. Potrebno je aplikovati 15 do 20 ml rastvora i zatvoriti košnicu. Zatim obavezno dezinfikovati pčelarski nož nekim dezinficijensom i to prskanjem iz „fajtalice“ ili potapanjem u dezinfekciono sredstvo koje je u prikladnoj posudi. U terenskim uslovima to može biti i presečena flaša od pet ambalaže. Rastvor je obično 0,3% povidon jod. On se priprema tako što se 3 ml povidon joda (10%) doda u 997 ml vode, a onda sipa u flašu za prskanje ili u posudu za potapanje. Košnica se zatim zatvori i prelazi se na pregled sledeće po istom redosledu radnji.

Slika 6. Pregled saća