Kaudalna autotomija kod iguane usled stresnog faktora: prikaz slučaja

Autori:

DVM PhD Tijana Kukurić;

doc. dr Mihajlo Erdeljan - Departman za veterinarsku medicinu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Kratak sadržaj: Mnoge vrste guštera mogu da primene kaudalnu autotomiju, sposobnost da samostalno amputiraju deo svog repa, kao efikasan mehanizam odbrane od predatora. Značaj i upotreba ove taktike za preživljavanje, zavisi od stepena rizika. U izmenjenim uslovima života, kaudalnoj autotomiji mogu podleći gušteri pod dejstvom faktora stresa, što je prikazano u ovom radu. Do odbacivanja repa došlo je usled naglog pokreta ruke vlasnika. Rana je tretirana rastvorom betadin joda. Životinje zadržavaju svoje instinktivno ponašanje, pa tako, u odsustvu prirodnih neprijatelja i dalje ispoljavaju iste mehanizme odbrane. Cilj rada je prikaz slučaja kaudalne autotomije kod iguane, usled delovanja stresnog faktora.

Ključne reči: gušteri, iguana, kaudalna autotomija, odbacivanje repa

Uvod

Kaudalna autotomija je visoko efikasna strategija guštera protiv predatora, koja datira još od davnina, što dokazuju brojni fosilni ostaci (Higham i sar., 2013; Barr i sar., 2019). U izmenjenim uslovima života, kaudalnoj autotomiji mogu podleći gušteri pod dejstvom faktora stresa, kao što su: nagli prilasci životinji, nagnječenje repa ili hvatanje guštera direktno za rep (Kubiak, 2019; Jagnandan i sar., 2014). Nakon autotomije, rep ima sposobnost da se regeneriše, pri čemu se originalni koštani pršljenovi zamenjuju hrskavicom, koja vremenom delimično okoštava (Fernandez-Rodriguez i Brana, 2020). Iako gubitak dela repa može imati niz trenutnih i dugoročnih posledica, regenerisani rep može obnoviti određene funkcije (Barr i sar., 2019). Negativne strane autotomije, se ogledaju u izmenjenoj sposobnosti za dalju autotomiju, tj. rep se ponovo može amputirati jedino proksimalno od mesta prethodne autotomije, ka bazi repa. Regenaracija repa se ostvaruje u manjoj ili većoj meri, u zavisnosti od individue (Cooper i Wilson, 2008). U većini slučajeva, rep se regeneriše i poprima osobine originalnog repa, s tim da postoje neke razlike u morfologiji i izgledu. Na repu se može uočiti prelaz u vidu suženja, kao i promene u boji i strukturi. Regeneracija repa ne mora uvek biti slučaj, a poteškoće u održavanju balansa i ravnoteže, negativna su posledica autotomije (Zwart i Grone, 2006).

Opisana su dva načina odbacivanja repa: intervertebralna autotomija – kada se rep lomi u intervertebralnom prostoru i intravertebralna autotomija – koja je češći slučaj, kada se rep lomi u unapred formiranim prelominim mestima, u nizu kaudalnih pršljenova, tzv. pigalni pršljenovi (Barr i sar., 2019). Pigalni pršljenovi predstavljaju posebno anatomski izmenjene pršljenove, koji imaju sposobnost autotomije. Međutim, nakon odbacivanja, rep se regeneriše tako što se stvara nova hrskavica, kojoj nedostaju ravni loma i stoga je autotomija moguća jedino na sledećim proksimalnim pršljenovima (Ananjeva i sar., 2021). Kontrakcijom mišića dolazi do frakture pršljenova, a sfinkteri mišića zatvoriće kaudalnu arteriju, kako bi se minimizovalo krvarenje (Marvin, 2010).

Cilj rada je prikaz slučaja kaudalne autotomije kod iguane, usled delovanja stresnog faktora.

Prikaz slučaja

Plava iguana, mužjak, starosti 2 godine, je kod istih vlasnika poslednjih godinu i po dana. Živi u terarijumskim uslovima, posebno prilagođenim za vrstu. Hrani se različitim voćem i povrćem. Vlasnici ga povremeno izvode iz terarijuma i puštaju da se kupa u kofi sa čistom vodom. Nikada do sada nije ispoljavao bilo kakve simptome bolesti. Vrlo je druželjubiv i bez problema dozvoljava uzimanje u ruke. Vlasnici pored iguane, imaju i psa, sa kojim iguana nije u direktnom kontaktu.

Nakon dnevnog kupanja u kofi sa vodom, vlasnik je uobičajenim pokretima uzeo iguanu u ruke, sa ciljem da ja prenese u terarijum. Uočivši dugačku pseću dlaku, koja ja prelazila preko glave i usta iguane, vlasnik je pokretom ruke želeo da je skloni. U tom trenutku, gušter je iskočio iz ruku vlasnika i odbacio veći deo repa. Odbačeni deo repa je bio pokretan neko vreme, a na njegovom vrhu se uočavala kapljica krvi. Na vrhu preostalog repa iguane nije uočeno prisustvo krvi.

Narednih dana moglo se zapaziti da iguana ima poteškoće u održavanju ravnoteže i balansa, kao i promene u ponašanju, u vidu smanjene zainteresovanosti za okolinu i veće potrebe za odmaranjem. Apetit je ostao nepromenjen.

U terapijske svrhe, primenjena je kupka sa razblaženim jodom, betadinom, u kojoj je gušter boravio 15–20 minuta. Preporučeno je mirovanje, izbegavanje uznemiravanja u narednom periodu, kao i ređe uzimanje u ruke. Pojačana higijena u terarijumu, važna je kako se rana ne bi kontaminirala, a pojačana ishrana i suplementacija vitaminima i mineralima, preporučena je radi stimuliacije regenerativnog procesa. U terarijumu su održavani uobičajeni ambijentalni uslovi. Nakon dezinfekcije, rana se osušila bez znakova inflamacije. Stanje je napredovalo i u pogledu stabilizacije i poboljšanja ravnoteže.

Slika1

Slika 1. Iguana, u svom terarijumu, pre odbacivanja repa.

Diskusija

Mnoge vrste guštera koriste kaudalnu autotomiju – sposobnost da samostalno amputiraju deo svog repa, kao efikasan mehanizam odbrane od predatora. Iako, ova strategija datira još od davnina (Jagnandan i sar., 2014), njena upotreba i značaj, zavise od stepena rizika od predatora (Gilber i sar., 2013). U uslovima života u kojima se gušteri drže kao kućni ljubumci, životinje nisu izložene prirodnim neprijateljima. Faktori stresa mogu uticati na prirodne mehanizme odbrane, što je upravo rezultiralo odbacivanjem repa u prikazanom slučaju.

Slika2

Slika 2. Iguana nakon odbacivanja repa.

Gušteri poseduju fascinantnu sposobnost regeneracije repa, koji nalikuje originalnom repu (Zwart i Grone., 2006). Regeneracija može potrajati nedeljama i mesecima, što zavisi od uslova okoline, ishrane i drugih faktora. Mladi gušteri imaju veći potencijal za stvaranje novog repa, tako da se regeneracija može očekivati i u ovom slučaju. Među različitim vrstama guštera, iguane poseduju veću sposobnost regeneracije, u poređenju sa gekonima (LeBlanc i sar., 2018).

Pored ostalih negativnih posledica autotomije (Cooper i Wilson, 2008), najznačajniji je gubitak ravnoteže, što utiče na poteškoće pri kretanju i penjanju, kao i emotivne posledice na životinju, što se manifestuje smanjenom zainteresovanošću za okolinu (Cooper i Wilson, 2008). Period adaptacije je zavistan od individue.

Opisana su dva načina odbacivanja repa (Barr i sar., 2019), s tim da je veća šansa za oporavak ukoliko je rep odbačen intravertebralnom autotomijom i ukoliko nema dodatnih oštećenja mekog tkiva i pršljenova (Barr i sar., 2020).

S obzirom da je odbacivanje repa prirodan proces, zarastanje protiče bez komplikacija, ukoliko se obezbedi sterilnost rane. Ranu je potrebno očistiti dezinfekcionim sredstvom, prema potrebi naneti topikalni antibiotik i bandažirati, ukoliko ima krvarenja. Postavljanjem novinske hartije na dno terarijuma, može se sprečiti onečišćavanje rane podlogom iz terarijuma (Voltolina, 2016).

Zaključak

Životinje zadržavaju svoje instinktivno ponašanje, pa tako, u odsustvu prirodnih neprijatelja i dalje ispoljavaju iste mehanizme odbrane. Uslovi života guštera, kao kućnih ljubimaca, razlikuju se od uslova u prirodi, ali ih slični faktori stresa mogu podstaći na borbu za opstanak, što je i bio primer u ovom slučaju. Preventivne mere ogledaju se u obezbeđivanju prirodnih uslova, sa što manje stresa, pažljivo i oprezno rukovanje, kao i distanca od drugih kućnih ljubimaca, naročito onih koji im mogu biti prirodni predatori.

Literatura:

1. Ananjeva NB, Gordeev DA, Korost DV, 2021, The Review of the Autotomy of Agamid Lizards with Considerations about the Types of Autotomy and Regeneration, J Dev Biol, 9–32.

2. Barr JI, Boisvert CA, Somaweera R, Trinajstic K, Bateman PW, 2019, Reregeneration to reduce negative effects associated with tail loss in lizards, Scientific Reports, 9, 1.

3. Barr JI, Somaweera R, Godfrey SS, Gardner MG, Bateman PW, 2020, When one tail isn’t enough: abnormal caudal regeneration in lepidosaurs and its potential ecological impacts. Biological Reviews.

4. Cooper W, Wilson D, 2008, How to stay alive after losing your tail, Behaviour, 145, 8, 1085–99.

5. Fernández-Rodríguez I, Braña F, 2020, The movement dynamics of autotomized lizards and their tails reveal functional costs of caudal autotomy, Integrative Zoology.

6. Gilbert EAB, Payne SL, Vickaryous MK, 2013, The Anatomy and Histology of Caudal Autotomy and Regeneration in Lizards, Physiol Biochem Zool, 86, 6, 631–44.

7. Higham TE, Russell AP, Zani PA, 2013, Integrative Biology of Tail Autotomy in Lizards. Physiol Biochem Zool, 86, 6, 603–10.

8. Jagnandan K, Russell AP, Higham TE, 2014, Tail autotomy and subsequent regeneration alter the mechanics of locomotion in lizards, J Exp Biol, 217, 21, 3891–7.

9. Kubiak M, (2019, Veterinary care of green iguanas (Iguana iguana) part 2. Comp Anim, 24, 8, 432–41.

10. LeBlanc ARH, MacDougall MJ, Haridy Y, Scott D, Reisz RR, 2018, Caudal autotomy as antipredatory behaviour in Palaeozoic reptiles. Scient Rep, 8, 1.

11. Marvin G, 2010, Effect of Caudal Autotomy on Aquatic and Terrestrial Locomotor Performance in Two Desmognathine Salamander Species, Copeia, 3, 468–74.

12. Voltolina V, 2016, What to do When Your Lizard Loses Its Tail, PetMD Editorial

13. Zwart P, Grone A, 2006, Pathologies of tail in reptiles, (EAZWV) 6th scientfic meeting, May 24 – 28 – 2006, Budapest, Hungary