Uporedo sa profesionalnim radom, usavršavao se i naučno, kroz završenu specijalizaciju iz reprodukcije na FVM u Beogradu. Poslednjih godina je radio na mestu direktora proizvodnje bikovskog semena u Centru za reprodukciju i embriotransfer „Maxi bulls“ u Deronjama. „Res, non verba“ – „Dela, ne reči“, rekoše davno stari Latini. Ne možemo naći bolju sentencu koja bi opisala našeg Ivana. Delima je na terenu pokazivao kako se predanim i profesionalnim radom može uspeti.

Bio je poznat i priznat u veterinarskim, ali i farmerskim krugovima širom Srbije. Prijatelje nije delio po znanju ili zvanju, već po tome da li si ili nisi čovek. Od početka je bio uključen u rad UVVPS, a kasnije UVPS, kao jedan od osnivača i dao je nemerljiv doprinos da udruženje nastane i traje. Reče Balašević da je život ona crtica između godine rođenja i godine smrti… Ivanova nije bila duga, ali je bila na ponos njegove porodice i prijatelja. Zvonila su zvona za Ivanom, imala su i za kim. Nama ostaje da čuvamo uspomenu na njega i njegovo delo, da ga pominjemo i ne dozvolimo da umre i u našim sećanjima. Nedostajaće za sve što će doći, najviše njegovoj porodici: ocu Ljubi, majci Kosi, sestri Anđeli i njegovoj životnoj saputnici Marijani.

Večna ti slava i laka zemlja banatska, dragi naš