UVPS - Udruženje veterinara praktičara Srbije

Dijagnostički pristup kolikama konja

Autori: Ivan Rakić, DVM MRCVS, Vet ambulanta „Livada“, Jabučje kod Lajkovca

Kolike su jedno od najzastupljenijih oboljenja i ujedno najčešći uzrok uginuća konja. Uzroke nastanka kolika prvenstveno treba tražiti u promenama vezanim za ishranu i način života koje su nastupile domestikacijom konja.

Ono što konja čini specifičnim u pogledu načina ishrane, je njegova prilagođenost uslovima života u stepi. Konj se hrani u pokretu i tokom celog dana konstantno unosi male količine hrane. Mala zapremina želuca mu ne dozvoljava da za kratko vreme unese veću količinu hrane. U ishrani divljih konja preovlađuju: trava slabijeg kvaliteta, žbunasto rastinje i mladice drveća dok zrnaste hrane u njihovoj ishrani ima veoma malo.

Divlji konji i njihovi srodnici, poput magaraca i zebri, imaju daleko veću sposobnost iskorišćavanja hranljivih materija od konja koje čovek gaji kao domestifikovane. Ova osobina je izražena i kod primitivnih rasa konja i ponija pa se kod njih često javljaju metabolički poremećaji usled ishrane hranivima bogatim proteinima i ugljenim hidratima. Ishrana zrnastom hranom ili mladom sočnom travom i lucerkom, kod ponija su čest uzrok preterane gojaznosti koja za posledicu ima laminitis ili pojavu metaboličkog sindroma.

Kod divljih konja se zbog ishrane grubim hranivima i zubalo ravnomernije troši nego kod konja koji se hrane senom i zrnastom hranom pa je to ujedno i odgovor na često pitanje koje postavljaju vlasnici konja vezano za potrebu da se konjima redovno turpijaju zubi. Životni vek domestifikovanih konja se kreće od 20 do 30 godina dok je u prirodi daleko kraći, tako da divlji konj obično okonča svoj vek pre nego što uopšte dođe u situaciju da se usled lošeg zubala i nedovoljnog kretanja pojave drugi problemi.

Kolike se tokom godine javljaju u proseku kod 10–15 procenata konja. Konji, kod kojih se jednom pojavila kolika, izloženi su dvostruko većem riziku da im se to ponovo dogodi, od konja koji nikada nisu imali kolike.

Slika 1. Držanje konja na pašnjacima

Prema statistici, svega 4 procenta kolika prođe „samo od sebe“ bez ikakve terapije, dok je u preostalih 96 procenata slučajeva neophodna terapija. Od toga se, 92 procenta slučajeva kolika može rešiti konvencionalnom terapijom dok 4 procenta zahteva hiruršku intervenciju.

U Srbiji, smrtnost od kolika, kod konja ide i do 20 procenata, a uzrok je najčešće taj što veliki broj vlasnika sam pokušava da leči konja pre nego što pozove veterinara. Kolike se najčešće pojavljuju kod štalskog načina držanja dok su kod konja na ispustima i pašnjacima daleko ređe. Jedini izuzetak čine peščane kolike koje se pojavljuju kod konja na ispaši na peskovitim terenima.

Najveći broj kolika se pojavljuje u zimskom periodu. Konji tada provode više vremena u štali, ne rade i ne kreću se, hrane se suvom hranom, često jedu i slamu iz dosade, a pri tome piju manje vode. Sve to utiče na usporen rad creva u kojima je sadržaj suv i tvrd pa lako dolazi do opstipacije. Kolike češće nastaju kod konja u štalskim uslovima koji se hrane dva do tri puta dnevno nego kod konja koji se hrane tokom celog dana na ispaši.

U nastanku kolike učestvuje više faktora, a najčešće su to: suv crevni sadržaj, nakupljanje gasova i usporen rad creva.

Postoje kolike čiji nastanak nije vezan za način držanja i ishranu. Obmotavanje penduliranog lipoma oko creva, upadanje tankog creva u epiploični foramen, hernija usled kidanja omentuma creva i upadanje creva u defekt na omentumu i infarkt na crevnom zidu su samo neki od oblika kolika na koje režim ishrane i držanja nemaju uticaja.

Dijagnostika kolike

Kliničkim pregledom se teško može postaviti precizna dijagnoza o tome da li se radi o torziji ili dislokaciji velikog kolona, upadanju tankih creva u epiploični otvor i slično. Tačan uzrok nastanka kolike se i u renomiranim klinikama u svetu, koje raspolažu najsavremenijom dijagnostičkom opremom, najčešće otkriva tek na operacionom stolu.

Sa druge strane, već u prvih sat vremena se na osnovu kliničkog nalaza i praćenja efekta inicijalne terapije može odrediti da li se radi o kolikama koje se mogu sanirati uobičajenom terapijom ili ne.

Slika 2. Cijanotična boja sluznica kod konja kod koga je kolika trajala duže od 72h, puls preko 80 u minuti, nije reagovao na terapiju. U međuvremenu je nastupio peritonitis sa endotoksemijom.

Ako je puls visok i preko 80 u minuti i ako se i nakon aplikacije analgetika on ne smanjuje, a simtomi kolike ne prestaju, gotovo je sigurno u pita nju kolika koja se mora rešavati hirurškim putem.

Slika 3. Položaj konja tokom laparatomije

Ako je puls 100 i više otkucaja u minutu, ako postoje cijanotični prstenovi na gingivama ili je sluzokoža usne duplje cijanotična, u tom slučaju treba razmišljati i o eutanaziji.

Hirurški tretman kolika u Srbiji još uvek nije u potpunosti zaživeo. Delom zbog troškova ovakve operacije, koje mali broj vlasnika konja može da podnese, a delom zbog loše informisanosti.

Slika 4. Uslovi u kojima se izvodi operacija

U onim uslovima, kada postoji hirurška intervencija kao opcija u tretmanu kolike, najvažnije je odluku o upućivanju konja na operaciju doneti blagovremeno. To praktično znači onog trenutka kada je veterinar ustanovio da tretman analgeticima nema efekta ili kada je na osnovu kliničke slike utvrđeno da se radi o količnom napadu koji se ne može lečiti uobičajenom terapijom. Hirurško lečenje kolika ima smisla ako je konj upućen na operaciju na vreme, a ne onda kada su isprobane sve opcije lečenja i nakon nekoliko dana agonije i bezuspešnih pokušaja terapije.

Slika 5. Pojava priraslica na serozi creva

Slika 6. Izmenjena boja abdominalne tečnosti – crvena

Slika 7. Izgled rane u fazi zarastanja nakon uspešne operacije

Klinički pregled konja sa kolikom

1. Puls (puls kod konja je od 28–44 u minuti)

2. Crevna peristaltika i zvuci rada creva

3. Boja sluzokoža i gingive

4. Rektalni pregled

5. Sondiranje

6. Abdominocenteza

7. Odgovor na terapiju

1. Puls

Puls je od presudnog značaja u dijagnostikovanju kolike i davanju prognoze. Pri proceni stanja konja sa ubrzanim pulsom obavezno se mora uzeti u obzir rasa i temperament konja kao i drugi nalazi kliničkog pregleda. Kod nekih izrazito temperamentnih punokrvnih konja, koji su skloni panici i osetljivi na bol, visok puls treba posmatrati sa izvesnom dozom rezerve dok se ne obavi kompletan klinički pregled i dok se ne proceni kako konj reaguje na datu terapiju. Povišen puls je pokazatelj intenziteta bola kod konja, ali i pokazatelj opšteg stanja kod konja sa kolikom. Ukoliko je puls 60 otkucaja srca u minuti, on se smatra umereno povišenim i ako su drugi nalazi kliničkog pregleda normalni može se očekivati da konj reaguje na terapiju analgeticima ili spazmoliticima.

Ozbiljno povišen puls je od 70 do 80/min i vrlo često je praćen poremećajem opšteg stanja konja, promenom boje sluzokoža i nepovoljnim nalazom rektalnog pregleda. U ovakvim slučajevima se može očekivati da terapija spazmoliticima i analgeticima ne dovede do poboljšanja. Puls od preko 90/min ukazuje da se najverovatnije radi o kolici koja neće moći da se reši bez hirurške intervencije.

Puls koji je preko vrednosti od 100/min govori da se konj nalazi u stanju šoka, a u većini slučajeva je već došlo do endotoksemije i dalja terapija je izlišna. Ovako visok puls je praćen promenom boje sluzokoža, a često se vide cijanotični prstenovi oko gingive sekutića i postoji ubrzano disanje.

Terapiju treba primeniti tek nakon merenja pulsa kako bi se nakon dvadesetak minuta od davanja leka moglo utvrditi da li je ona delotvorna. Ukoliko se puls nakon terapije nije spustio u granice normale, 20–30 minuta od davanja leka, treba razmišljati o nekoj drugoj opciji.

2. Zvuci rada creva – borborigmi

Zvuci rada creva najviše liče na zvuke klokotanja, pretakanja tečnosti i krčanja. Prisustvo ovih zvukova je prognostički dobar znak. Odsustvo zvukova rada creva je najčešće vezano za volvulus, torziju velikog kolona i druge ozbiljne poremećaje u položaju creva.

3. Boja sluzokože

Svako odstupanje od normalne, svetlo ružičaste boje sluzokože, ukazuje na ozbiljan poremećaj opšteg stanja. Vreme kapilarnog punjenja iznosi 1,5 do 2 sekunde. Produženo vreme kapilarnog punjenja nastaje kod pada krvnog pritiska i stanja šoka koje se redovno javlja kod teških oblika kolika. Bleda boja sluzokože, kada je vreme kapilarnog punjenja nemoguće odrediti, pojavljuje se kod stanja šoka i znatnog pada krvnog pritiska. Žuta i zamućena boja sluznica sa pojavom cijanotičnih prstenova na gingivi oko sekutića tipična su pojava kod endotoksemije koja se javlja u terminalnon stadijumu kolike koja traje danima. Modra, cijanotična boja sluzokože se takođe javlja kod teških oblika kolika i ona je, kao i pojava cijanotičnih prstenova, loš prognostički znak.

Slika 8. Izmenjena boja sluznice sa pojavom cijanotičnih prstenova oko sekutića.

4. Rektalni pregled

Izvođenje rektalnog pregleda kod konja u štalskim uslovima može biti teško izvodljivo i veoma rizično po veterinara. Treba preduzeti sve mere kako bi se zaštitili od povrede, improvizovanjem boksa ili pravljenjem zaštite od bala slame.

U slučaju da je sfinkter rektuma suviše stegnut i da se rukom ne može izvesti pregled, potrebno je u lumen rektuma ubaciti 15–20 ml lokalnog anestetika – lidokaina ili prokaina i pregled obaviti desetak minuta kasnije kada napetost muskulature popusti.

Većina veterinara rektalnim pregledom može da ustanovi da je došlo do promene u položaju creva, torzije debelih creva – u levo ili u desno. Masa creva će vam jednostavno potiskivati ruku u određenu stranu i time otežavati pregled. Meteorizam u crevima se takođe lako dijagnostikuje opipavanjem „balona“ koji vam ne dozvoljava da rukom prodrete dublje u rektum.

Ako je došlo do promene u položaju tankih creva obično se opipava mezenterijum koji je najčešće zategnut kao uže.

Rektalnim pregledom se može ustanoviti da li je došlo do značajnijih promena u položaju creva, ali se teško može postaviti konačna dijagnoza. Čak i na specijalizovanim klinikama gde postoje sva raspoloživa dijagnotička pomagala, konačna dijagnoza i uzrok kolike se najčešće utvrde tek na operacionom stolu nakon otvaranja abdomena.

5. Sondiranje

Sondiranje se primenjuje i kao dijagnostička metoda, ali i za primenu terapije. Nazogastrični refluks ili vraćanje sadržaja iz želuca na nos je loš prognostički znak. koji se javlja kod prepunjenosti želuca i ileusa.

U slučajevima opstipacije, sondiranje je najbolji način da se suv i tvrd sadržaj creva razmekša mešavinom vode i parafinskog ulja. Na ovaj način se može obezbediti i rehidratacija konja.

6. Abdominocenteza

Abdominocenteza je uzimanje uzorka abdominalne tečnosti punkcijom. Ona se izvodi da bi se na osnovu izgleda tečnosti procenilo o kakvom obliku kolike se radi.

Punkcija se izvodi 10 cm kaudalno od završetka ksifoidne hrskavice grudne kosti. Mesto punkcije se obrije i dezinfikuje, a igla promera G18 se ubada pod uglom od 45° u pravcu glave konja. Normalna abdominalna tečnost je boje slame, žuta sa blagom zelenkastom nijansom. Kod teških oblika kolike, kao što su torzija velikog kolona, volvulus, invaginacija i slično, boja punktata je izmenjena usled prisustva krvi pa može biti od rozikaste do zatvoreno crvene boje. Ovakav nalaz govori da se radi o kolici koja se mora rešavati hirurškom intrvencijom.

U slučajevima peritonitisa, boja abdominalne tečnosti može biti bela, tamno žuta nalik gnoju i crvena. U slučaju rupture creva, punktat može sadržavati i čestice hrane. Bakteriološkom analizom abdominalne tečnosti se može potvrditi prisustvo bakterija i nastanak peritonitisa.

7. Odgovor na terapiju

Veoma je važno obaviti klinički pregled konja pre započinjanja bilo kakve terapije. U praksi se često dešava da se terapija spazmoliticima ili nesteroidnim analgeticima započne pre merenja pulsa ili rektalnog pregleda. Ako konj ima puls od preko 100 u minuti ili cijanotične sluzokože uz pojavu cijanotičnih prstenova oko sekutića, svaka terapija je uzaludna.

Nakon obavljenog kliničkog pregleda, može se dati terapija (najčešće fenilbutazon, fluniksin meglumin ili buskopan). Dvadesetak minuta nakon davanja leka, treba očekivati smanjenje frekvence rada srca i prestanak simptoma kolike. Procenu situacije uvek treba raditi na osnovu svih parametara koje smo utvrdili kliničkim pregledom, ali je puls, u najvećem broju slučajeva, dobar pokazatelj da li konj reaguje na terapiju ili ne.

Jedna od najčešćih grešaka na terenu je ponavljanje terapije koja prethodno nije dala rezultate. Tako dolazimo u situaciju da konja lečimo nekoliko dana bez rezultata.

Smatram da je u lečenju kolika presudni momenat onaj, kada veterinar treba da ustanovi da terapija ne daje rezultate i da vlasnik mora da prihvati ili da konja eutanazira ili da se pokuša rešavanje kolike hirurškim putem.

Veoma je teško sa preciznošću utvrditi o kom se tačno uzroku kolike radi, ali se u prvih sat vremena, a u nekim slučajevima u prva 24 sata može utvrditi da li se kolika može izlečiti uobičajenim konzervativnim metodama ili ne. Ako se ustanovi da se radi o teškom obliku kolike koji ne reaguje na terapiju, treba sa vlasnikom razmotriti preostale dve opcije a to su eutanazija ili hirurška intervencija.

Na žalost, mali broj konja se u takvim situacijama eutanazira, a još manji broj njih bude podvrgnut operaciji. Najčešći scenario je da se konj „leči“ narednih 5 dana dok ne ugine u mukama uz konstataciju: „Uradili smo sve što smo mogli“ ili „Dali smo mu sve što smo imali od lekova“.

Mogućnost izvođenja laparatomije i saniranje kolika hirurškim putem u totalnoj anesteziji, ostavlja veterinarima na terenu dodatnu opciju u borbi sa kolikama.

Literatura:

1. Divers DVM Dipl ACV, Manual of Equne Emergencies Treatment and Procedures

2. Partic M, Colahan dip ACVS Equine Medicine and Surgery,