Kratak sadržaj:

Transmisabilni venerični tumor (TVT) je benigni tumor pasa koji se razvija na spoljašnjim genitalijama. Prenosi se kontaktom dve jedinke, posebno za vreme koitusa. Transmisibilni venerični tumor je naročito zastupljen kod pasa kod kojih se parenje ne odvija pod kontolisanim uslovima. Za postavljanje dijagnoze, najčešće su dovoljni anamneza, klinička slika i citološki bris. Primena hemioterapije, u ovom slučaju vinkristina, ima pozitivan učinak u lečenju TVT kod pasa sa postavljenom dijagnozom. Vinkristin je primenjivan na sedam dana i nakon četiri tretmana, opisane promene u vagini su nestale. Do sada, pri redovnim kontrolama, kod pacijenta nisu primećeni recidivi nakon hemioterapije.

Ključne reči: pas, transmisibilni venerični tumor, vinkristin

Uvod

Transmisibilni venerični tumor (TVT) je koitalno prenosivi tumor pasa i čest je kod seksualno aktivnih pasa koji nisu pod kontrolom, odnosno napuštenih pasa ili pasa lutalica, ali i kod nesavesnih odgajivača i vlasnika. Podjednako su zahvaćena oba pola (Ganguly i sar., 2016). Smatra se da TVT nastaje mutacijama genetskog materijala u histiocitima. Neoplazma počinje kao kao čvorić ispod genitalne sluznice, a kako se povećava prodire kroz mukozu. Karakterišu ga nekontrolisani rast i proliferacija ćelija domaćina. Kod kuja se najčešće pojavljuje u dorzalnom zidu vagine, na spoju sa vestibulumom. Kod mužjaka se najčešće nalazi na ventralnoj i lateralnoj strani glans penisa (Sankar i sar., 2016; Küçükbekir i sar., 2021). Tumor može (retko) da metastazira na kožu, potkožno tkivo, limfne čvorove, oči, krajnike, jetru i slezinu (Park i sar., 2006). Postoji nekoliko protokola lečenja ovakvih promena, ali se hemioterapija primenom vinkristina, navodi kao jedna od najefikasnijih (Fassati, 2018).

Prikaz slučaja

Ženka u tipu američkog staforda, težine 23 kg, primljena je u Veterinarsku Kliniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Anamnezu nije bilo moguće uzeti u celosti zbog toga što je pas pronađen na ulici, kada je i usvojen od sadašnjeg vlasnika. Opštim kliničkim pregledom, uz ultrazvučnu dijagnostiku i vaginalnim pregledom, postavljena je osnovana sumnja da se radi o transmisibilnom veneričnom tumoru.

Slika 1. Citološki bris vagine sa promenjenim epitelnim ćelijama

Diskusija i zaključak

Transmisibilni venerični tumor je oboljenje koje se najčešće pojavljuje kod pasa koji nemaju nadgledanu reprodukciju, odnosno kod napuštenih pasa i pasa lutalica, ali i kod pasa čiji su odgajivači i vlasnici nesavesni. Ovaj tumor je jedinstven, prenosi se prirodnim putem, polno je prenosiv i kod njega je sama mutirana ćelija uzročnik oboljenja (Abedin, 2020). U studiji Strakove i Murchison‑a (2014), se navodi da je TVT endemičan najmanje u 90 zemalja širom sveta. Ovi autori procenjuju da je TVT zastupljen sa prevalencom od jednog procenta, ali da prevalenca u severnoj Evropi opada tokom devetnaestog i dvadesetog veka upravo zbog zakonske regulative i kontrole reprodukcije pasa. Anamneza, klinički pregled i citološki bris su najčešće dovoljni za postavljanje konačne diganoze (Pandey i sar., 1989). Karakterističan citološki bris, sa promenjenim epitelnim ćelijama (okrugle do poliedarne) koje podležu degeneraciji, kakav je bio i u našem slučaju, opisuju mnogi autori i sa visokom sigurnošću potvrđuju tačnost dijagnoze samo na osnovu takvog nalaza (Das i sar., 1990; Richardson, 1981).

U studiji koja je obuhvatila četiri mužjaka i šest ženki kojima je histološki dijagnostikovan transmisibilni venerični tumor (Tella i sar., 2004), opisana je primena vinkristina u četiri ciklusa terapije do potpunog izlečenja, što se podudara sa trajanjem terapije u prikazanom slučaju. Nak i sar. (2005) su na populaciji od 38 pasa, potvrdili uspešnost terapije vinkristinom i izlečenje trideset jednog psa sa 4–7 ciklusa terapija. U prethodno navedenom istraživanju, u grupi od 38 pasa, jedan pas je uginuo, nakon petog ciklusa terapije, dok je kod 6 pasa bilo potrebno nastaviti lečenje i drugim citostatikom, deksorubicinom. Pored vinkristina i deksorubicina, navode se i drugi citostatici u za lečenje TVT‑a, kao što su ciklofosfamid (Pandey i sar., 1989) ili metrotreksat (Theilen i Madewell, 1987). Vinkristin je postao lek izbora za lečenje transmisibilnog veneričnog tumora i uključen je u protokole lečenja od osamdesetih godina prošlog veka (Calver i sar., 1982). Vinkristin, bez kombinacije sa ostalim citostaticima, jednom nedeljno, je najbolji protokol lečenja, bez obzira na veličinu tumora, metastaze i trajanje bolesti, dok je stopa izlečenja približno 100 procenata, posebno kada je tumor u početnoj fazi (Boscos i sar., 2004). Ipak, Scarpelli i sar. (2010), sugerišu da veća masa tumora, starost životinje i terapija tokom toplijih meseci, nepovoljno utiču na uspeh terapije. Oni dalje napominju da pol, rasa i telesna masa psa, nemaju uticaja na uspešnost terapije. Neželjene reakcije, kao i u našem slučaju, mogu se dogoditi u 20 procenata slučajeva, ali se one dodatnim medikmentima saniraju za jedan do dva dana (De Lorimier i Fan, 2007). Leukopenija, koja se može pojaviti, je uglavnom prolazna, a samo 2 procenta pasa zahteva dodatno praćenje i lečenje. Leukopenija nekada može biti i razlog prekida terapije (Tella i sar., 2004). Vilensky i sar. (2005) su opisali primenu vaskularno‑ciljane fotodinamičke terapije kao alternativu primeni citostatika i zaključili da ovakva terapija može efikasno lečiti transmisibilni venerični tumor u jednoj seriji, za razliku od hemioterapije kod koje je potrebno četiri do šest tretmana. To bi u budućnosti moglo da zameni trenutnu primenu citostatika u lečenju ovog tumora. Terapija zračenjem je takođe uspešna, ali zbog potrebe za stručnim osobljem i opremom nije finansijski povoljna (Das i Das, 2000). Hirurško lečenje se primenjuje od prošlog veka, sa niskim stepenom efikasnosti i ono rezultira velikim brojem recidiva (od 30 do 75 procenata) (De Lorimier i Fan, 2007).

Posebnu pažnju treba obratiti i na ostale funkcije oraganizma. Transmisibilni venerični tumor retko metastazira, ali su opisane njegove metastaze u regionalnim limfnim čvorovima, plućima, jetri, pankreasu, očnoj šupljini, pa čak i na mozgu (Ferreira i sar., 2000).

Vinkristin predstavlja veoma efikasnu terapiju za lečenje transmisibilnog veneričnog tumora pasa. Ako se pojave neželjene reakcije na ovaj lek, potrebno je uključiti dodatne medikamente kako bi se očuvalo zadovoljavajuće zdravstveno stanje pacijenta i nastavilo sa hemioterapijom. Važno je napomenuti i da vaginalni pregled ženki, kao i pregled prepucijuma muških pasa, ne bi trebalo izostavljati pri opštem kliničkom pregledu. Te preglede treba uvrstiti u rutinski rad upravo zbog mogućnosti pojave transmisibilnog veneričnog tumora.