Sastavni deo dobre pčelarske prakse čine redovni klinički pregledi pčelinjih zajednica, koje treba sprovoditi najmanje dva puta godišnje. Detaljni klinički pregled omogućava, ili neposredno utvrđivanje prisustva uzročnika bolesti (prevashodno kada je u pitanju ektoparazit Varroa destructor), ili uočavanje simptoma na osnovu kojih se postavlja sumnja na prisustvo određenih oboljenja izazvanih mikroorganizmima (virusima, bakterijama, gljivicama i dr.) nakon čega se uzima uzorak radi obavljanja laboratorijskih analiza i postavljanja tačne dijagnoze. Pri svakom pregledu, analizira se pčelinje leglo, uključujući njegovu površinu, izgled i kvalitet, kao i odnos otvorenog i zatvorenog legla. Pri pregledu odraslih pčela, prvo treba proceniti da li je prisutna matica i da li ona normalno funkcioniše, a pregled radilica treba da obuhvati ispitivanje morfoloških promena na njihovim telima, promena u njihovom ponašanju i uzrasnoj strukturi. Ukoliko se nakon skidanja zbega, uoče pčele koje uznemireno trepere krilima, dižu abdomen i sklone su ubadanju, treba posumnjati da je društvo bez matice, odnosno da ima lažnu maticu.

Za očuvanje zdravlja pčelinjih zajednica je neophodno poštovanje svih principa dobre pčelarske prakse, što uključuje i pravilno zazimljavanje pčela. Pripreme za pravilno zazimljavanje treba započeti već krajem jula nakon medobranja. Kako bi pčele imale optimalne uslove u zimskim danima, u košnicama bi trebalo obezbediti minimalnu zalihu od 15–20 kg meda i 2–3 rama sa pergom. Tokom septembra se obavlja jesenji pregled košnica, kada se utvrđuju zdravstveni status, stanje i spremnost pčelinjih zajednica za zimovanje. Pri ovom pregledu je potrebno utvrditi jačinu pčelinje zajednice, prisustvo i kvalitet matice, ali i količinu i kvalitet hrane. Ukoliko pčele nemaju dovoljnu zalihu hrane, prihrana se mora završiti najkasnije u prvoj polovini septembra. Najbolje je da se pčelinja zajednica zazimi na poliflornom (livadskom) medu. Detalјni klinički pregled omogućava ili neposredno utvrđivanje prisustva uzročnika bolesti (prevashodno kada je u pitanju ektoparazit Varroa destructor) ili uočavanje simptoma na osnovu kojih se postavlјa sumnja na prisustvo određenih obolјenja izazvanih mikroorganizmima (virusima, bakterijama, glјivicama i dr.) nakon čega se uzima uzorak radi obavlјanja laboratorijskih analiza i postavlјanja tačne dijagnoze. Važno je naglasiti da se kod pčela veoma često javlјaju inaparentne infekcije, odnosno pojava da su pčelinja društva u početnim fazama bolesti bez simptoma obolјenja. Ta društva su zaražena patogenim organizmima (što se može otkriti samo laboratorijskim analizama pravilno uzetog uzorka, pri čemu PCR dijagnostika ima veliki značaj), dok pri kliničkom pregledu pčelinje društvo izgleda zdravo. Naime, jako društvo, zahvalјujući brojnim mehanizmima odbrane, uspeva neko vreme da maskira pravo stanje unutar košnice, jer funkcioniše zapravo kao celina (tzv. „superorganizam“), tako da kompenzuje eventualne promene koje prisutni patogeni izazivaju na nivou jedinki (larvi, lutki ili odraslih pčela). Inaparentna faza može potrajati duže ili kraće, a nakon nje sledi ili faza ispolјavanja kliničkih simptoma ili ozdravlјenje, zavisno od imunskog kapaciteta samog društva, ali i od intervencije pčelara. Da bi intervencija pčelara bila blagovremena i odgovarajuća, neophodno je redovno uzimanje uzoraka i slanje na analize radi utvrđivanja prisustva/odsustva virusnih, bakterijskih, protozoarnih i glјivičnih patogena, ektoi endoparazita.

Slika 2. Dimljenje pčela radi njihovog smirivanja u cilju pregleda pčelinjeg društva

Nakon toga, sledi otvaranje košnice i detalјni pregled društva koji obuhvata adspekciju kako odraslih pčela i legla, tako i delova košnice. Pri otvaranju košnice, delovi se skidaju počev od njenog vrha, odnosno od gornjih ka donjim elementima. Nakon skidanja krova, preporučuje se smirivanje pčela blagim nadimlјavanjem poletalјke (léta) i preko zbega.

Zatim se skida zbeg čime se obezbeđuje pristup ramovima sa leglom i zalihama hrane. Nezavisno sa koje strane se krene, svaki ram treba pojedinačno izvaditi i pregledati, a zapažanja zabeležiti. Na ramovima treba proceniti kvalitet i kvantitet hrane, prisustvo, površinu i kvalitet legla, odnos otvorenog i zatvorenog legla, kao i stanje ramova i saća, sve u cilјu blagovremenog uočavanja svake pojave koja ukazuje na odstupanje od stanja karakterističnog za zdravo društvo. Pri pregledu odraslih pčela, prvo treba proceniti da li je prisutna matica i ukoliko jeste, treba proveriti da li normalno funkcioniše. Pri tome ne treba tražiti maticu, nego zaklјučke o njoj donositi na osnovu posrednih znakova koji nedvosmisleno ukazuju na njeno prisustvo i rad. Prisustvo svih stupnjeva razvića radiličkog legla i pravilno položena jaja (po jedno jaje u centru dna satne ćelije) ukazuje da u tom društvu postoji matica koja normalno funkcioniše.

Klinički pregled odraslih pčela podrazumeva i ispitivanje morfoloških promena na pčelama (zakržlјala krila, nadut abdomen, promena boje i nedostatak dlačica) i promena u njihovom ponašanju (drhtanje, nemogućnost letenja, skuplјanje u gomile), ali i promena u brojčanom odnosu mladih i starih pčela. Naime, ako je odnos broja mladih (tzv. kućnih pčela) i starijih (tzv. izletnica) poremećen, to može biti rani simptom nekog obolјenja, na primer nozemoze ili infekcije virusom deformisanih krila (DWV) u vreme kada još uvek nema kliničkih simptoma navedenih infekcija. Naime, kućne pčele obolele od nozemoze ili inficirane virusom DWV prevremeno prelaze u stadijum izletnica, čime se populacija kućnih pčela znatno smanjuje. Problem se vremenom pogoršava jer prevremeno nastale izletnice nisu efikasne kao tipične (zdrave) izletnice i imaju kraći životni vek. Osim toga, ako su i lutke inficirane DWV virusom, radilice koje se iz njih izležu imaju smanjenu aktivnost, povećan mortalitet i nikad ne pređu u stadijum izletnica. Posledično se smanjuje populacija izletnica, čime se opet izaziva prevremeno regrutovanje kućnih pčela u izletnice, što onda drastično destabilizuje „demografiju“ (uzrasnu strukturu) pčelinjeg društva (jer se broj kućnih pčela smanji toliko da ne mogu da odgaje makar onoliko legla koliko je potrebno da se nadoknade gubici kućnih pčela) i konačno, vodi njegovom kolapsu. Poremećaj uzrasne strukture može biti i obrnut, u tom smislu da se primarno smanji broj izletnica, najčešće zbog njihovog trovanja na paši, što dalјe dovodi do lančane reakcije remećenja uzrasne strukture isto kao u prethodnom slučaju i na kraju, do istog ishoda (kolapsa). Za razliku od simptoma bolesti legla, simptomi većine bolesti odraslih pčela su diskutablini. Ako je društvo dovolјno jako, diskretne promene na odraslim pčelama neće biti uočlјive. Uz to, klinički znaci različitih bolesti mogu biti zajednički, odnosno nespecifični (nemogućnost letenja, skraćenje abdomena, dizenterija). Zbog toga je značaj kliničkih pregleda pčelinjih zajednica, naročito u cilјu prevencije pojave kolapsa izuzetno veliki. Nepoznavanje bioloških mehanizama funkcionisanja pčelinje zajednice kao superorganizma, nepravilan klinički pregled i česte greške pri dijagnostikovanju mogu dovesti do propusta čije su posledice nepopravlјive. Pčelinje zajednice u intenzivnom pčelarenju moraju biti slobodne od američke kuge pčelinjeg legla, evropske kuge, akaroze, tropileloze i etinoze.

Slika 5. Pregled zaliha hrane i legla

Slika 6. Pregled matice i pčela pratilja

Kompaktno i šareno leglo u košnici

Pri svakom pregledu, pčelar analizira pčelinje leglo, njegovu površinu, izgled i kvalitet. Ukoliko je zatvoreno leglo kompaktno, odnosno kada su pokloplјene ćelije zbijene jedna uz drugu (nema praznih ili otvorenih ćelija koje prekidaju kontinuitet), a u delu sa nepokloplјenim leglom larve su približno iste starosti i boje, zaklјučujemo da je leglo dobrog kvaliteta, kao i matica koja ga je položila. Međutim, moguća su odstupanja u izgledu legla u tom smislu da je na središnjim ramovima ili prošarano praznim ćelijama (bez legla) ili uočavamo leglo različite starosti (među ćelijama sa mlađim nepokloplјenim leglom može biti poneka zaostala satna ćelija sa starijim pokloplјenim leglom, tj. leglo sadrži larve i lutke različite starosti). Ako se navedena situacija uoči na svim ramovima sa leglom, zaklјučujemo da u tom društvu postoji šareno (raštrkano) leglo i tu košnicu treba posebno obeležiti. U zavisnosti od doba godine, vremenskih prilika, kvaliteta matice i saća, navedeni simptomi mogu predstavlјati osnov za postavlјanje sumnje da je pčelinje društvo obolelo od evropske ili američke truleži, da je infestirano grinjama roda Tropilaelaps, da je prehlađeno ili da postoji problem sa maticom. Pri tome je, za dokazivanje postojanja bolesti, neophodna laboratorijska analiza adekvatno uzetih uzoraka iz košnice.

Pčelama ne treba davati ni „zimske pogače”, niti masne pogače sa antibioticima, pod uslovom da je sve ostalo urađeno kako treba, jer su im od tada potrebni samo zaštita od vetra, dosta čistog vazduha i mir. Zaštita od vetra je gotovo neophodna, jer hladni i snažni udari vetra prodiru kroz léto i pukotine nezaštićene košnice i naglo rashlađuju zimsko klube, koje nema sposobnost brze i adekvatne reakcije u kratkom periodu, pa je nadoknada izgublјene toplote slaba i spora, što može imati i fatalni ishod po društvo. Osim toga, vetrovi, posebno istočni, mogu kroz otvore košnice naneti sneg koji kasnijim toplјenjem stvara veliku vlažnost, što nepovolјno utiče na normalno zimovanje pčela. Zbog toga se, ukoliko pčelinjak nema prirodnu zaštitu od vetra, košnice mogu zaštititi pojedinačno, na primer obavijanjem terpapirom. Pčelama prijaju zimski topli sunčevi zraci, pa léta košnice treba okrenuti jugu ili jugozapadu, radi defekacije. Pčele u klubetu relativno dobro i lako podnose veliku hladnoću. Zato utoplјavanju košnice ne treba pridavati veliku važnost, ali ga ne treba ni potcenjivati, već je neophodno obaviti dobru izolaciju košnice. Izolacioni materijal (hartiju ili stiropor) neophodno je postaviti preko unutrašnjeg pokrivača da uspori rashlađivanje toplog i vlažnog vazdušnog omotača oko pčelinjeg gnezda, da ga apsorbuje, ili propusti van košnice, pre nego što se kondenzuje u prostoru oko klubeta pčela i tako ga učini još hladnijim.

Vlaga koja se stvara kondenzacijom pare je velika opasnost za uzimlјenu pčelinju zajednicu. U savremenom pčelarstvu, za zimsku aeraciju košnice se najčešće koristi normalno otvoreno veće donje i manje gornje léto. Ukoliko je pčelinjak postavlјen u dolinama pored reka, gde je vlažnost spolјašnjeg vazduha posebno povećana, umesto gornjeg léta, bolјe je odvod pare iz košnice regulisati kroz zbeg preko higroskopnog izolacionog materijala (hartija, odnosno novine). Zimovanje pčela obuhvata dva perioda: period zimovanja u klubetu bez legla, kad pčele održavaju prosečnu temperaturu od 19 do 21°C u centru klubeta gde je matica, i period zimovanja pčela u klubetu sa gajenim leglom, kada temperatura mora imati prosečnu vrednost od 33,5 do 34,5°C. Ovaj drugi period nastaje kad se dani produže (već u januaru) i najkritičniji je u razvoju pčelinje zajednice, jer tokom njega u najtežim uslovima počinje nov život. Koliko će pčelinja zajednica biti u mogućnosti da održi konstantnu temperaturu za razvoj prvog januarskog legla, zavisi pre svega od snage pčelinje zajednice, rezervi i kvaliteta hrane.

Uzimajući sve navedeno u obzir, radi postizanja najboljih rezultata u gajenju pčela, sprečavanja kolapsa, odnosno preveniranja oboljenja i očuvanja dobrog zdravlja i kondicije pčela preporučuje se:

- Pridržavanje principa dobre pčelarske prakse i primena higijenskosanitarnih mera, kako na pčelinjaku, tako i u košnicama i u objektima gde se čuva pčelarska oprema, materijal i pčelinji proizvodi;

- Postavljanje pčelinjaka na mesta sa dovoljno medonosnog bilja i čiste vode;

- Izbegavanje područja na kojima se intenzivno koriste pesticidi, koji, ukoliko su prisutni u nektaru i polenu, dospevaju u košnicu i narušavaju zdravlje pčela i ostavljaju rezidue u pčelinjim proizvodima;

- Uzgoj zdravih autohtonih pčelinjih društava sa mladim i zdravim maticama;

- Obezbeđivanje dovoljne količine meda, polena i perge za prezimljavanje društava;

- Preostali med, polen i perga iz društava koja su pretrpela gubitke se ne smeju koristiti za ishranu zdravih društava. Ako pčele ne obezbede dovoljno hrane, nedostatak treba nadoknaditi mednošećernim sirupom, ili šećernim sirupom sa dodatkom suplemenata, ali najkasnije do polovine septembra zbog prisustva letnjih pčela;

- Imajući u vidu da je pčelarenje danas nemoguće bez akaricida kojima se uklanjaju krpelji Varroa destructor, tretman protiv Varoe treba da se obavlja registrovanim preparatima u skladu sa uputstvom proizvođača i dobrom pčelarskom praksom. Mogu da se koriste i kombinacije preparata da bi se povećala njihova efikasnost, ali treba imati na umu njihove interakcije.