Udruženje vetrinara praktičara Srbije - UVPS
Menadžment zdravlja i reprodukcije kao faktor uspeha u intezivnoj svinjarskoj proizvodnji
Autor: Autor: Dr vet. med. Dragan Ristevski, Delta Agrar
Upravljanje menadžmentom zdravlja i reprodukcije svinja počinje od same izgradnje farme. Farma mora u početku biti projektovana dobro, da se svinje uvek pomeraju unapred, da nema međusobnog mešanja kategorija i da nema ukrštanja puteva svinja.
Za smeštaj svinja i za njihovu ishranu odabira se adekvatna oprema i što je najvažnije za naše podneblje, sistem za ventilaciju. Svinjama je potrebno obezbediti sve neophodne uslove za dobrobit u pogledu prostora, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, da bi se sprečiili nepotreban bol, povrede, patnje i bolesti.
Oprema u objektima treba da bude izrađena od materijala koji nije štetan za zdravlje životinja, da nema oštre rubove ili izbočene delove koji mogu da prouzrokuju povrede životinja. Oprema i objekti treba da se lako održavaju, čiste, peru i dezinfikuju.
Osnov uspeha u selekcijskom radu u svakoj proizvodnji su jasno definisani odgajivački ciljevi i pravci. Osnovni cilj odgajivačkoselekcijskog programa je sistemsko poboljšanje osobina plodnosti, prirasta, iskorišćenja hrane, konverzije hrane, kvaliteta trupa, kvaliteta mesa i otpornosti svinja na bolesti i stres.
Zapat krmača se deli na elitni, reproduktivni i proizvodni. Za elitni deo zapata se uzimaju najkvalitetnija priplodna grla čiste rase (grla sa 100 procenata gena čiste rase) koja su obuhvaćena stalnom kontrolom proizvodnih sposobnosti, sistemskom selekcijom i planskim odgajivanjem. Za elitni deo zapata se biraju i elitni nerastovi koji imaju indekse u vremenu ekspoatacije veće od 120. Koriste se RR nerastovi koji su rezistenntni na bolesti (posebno oni rezistentni na četiri soja E.coli).
Pored selekcijskog indeksa, za ocenu priplodne vrednosti se koriste tačnije linearne metode – BLUP. Ove metode koriste informacije o osobinama svinja iz svih segmenata: stada (nukleus, umnožavajuća i komercijalna), centara za VO i vrednosti iz klanica. Ovakvim načinom obrade podataka i selekcije, genetski napredak je brži i efikasniji.
Delta Agrar, svu svoju pažnju u pogledu genetskog unapređenja, usmerava na Nacionalnu Dansku selekcijsku službu (engl. Danish Pig Research Center) sa kojom ima potpisan ugovor o saradnji.
Delta Agrar ima u svom sklopu četiri komercijalne farme na kojima je 6 000 krmaca, jednu nukleus farmu sa 450 krmaca i nerastovski VO centar sa 70 nerastova. Godišnje se isporuči 115 000 tovljenika i 65 000 prasadi, a Nukleus farma proizvede 4 900 nazimica. Dve komercijalne farme proizvode tovljenike, dok farme Vladimirovac i Kozara prodaju prasad za tov. Plan je da se 2022. godine broj krmača poveća na 7 000 i da se isporuči preko 200 000 tovljenika i prasadi. Na farmama se sprovode biosigurnosne mere najvišeg nivoa.
Nacionalna Danska selekcijska služba posebno definiše odgajivačke ciljeve za očinske i majčinske linije za svaku rasu pojedinačno. Ovi ciljevi se menjaju iz godine u godinu, u zavisnosti od napretka posmatrane osobine. Selekcijski ciljevi, a time i genetski parametri, menjaju se u skladu sa promenama ekonomskih koeficijenata i parametara, odnosno uslova i zahteva tržišta, kao što se menja i udeo određenih osobina u ukupnoj oceni priplodne vrednosti pojedinačnih grla kao i celokupne populacije. Trenutno je poseban naglasak na selekciji maternalnih linija. Pored broja živorođene prasadi, dugovečnosti krmača (sposobnosti da krmača imaju više reproduktivnih ciklusa) akcenat je stavljen na otpornost svinja prema bolestima.
Svake godine, laboratorija za bolesti svinja u Kjellerupu, analizira 250 000 uzoraka krvi sa danskih farmi koristeći PCR diarrhea package, koji služi za proveru prisustva bakterija Lawsonia intracellularis, Brachyspira pilosicoli kao i E. coli F 4 i F 18. Labaratorija u Kjellerupu je počela da koristi Multiplex metode kojima se proverava veliki broj bolesti u samo jednom uzorku krvi. U selekcijske svrhe je formirana baza gena tako da se selekcijski rad i genetsko unapređenje na Nukleus farmama u Danskoj kontroliše DNK analizama uzoraka dlake sa grebena životinja. Kompanija Danbred sprovodi najstrožiji rad kod 30 uzgajivača u 45 Nukleus zapata, pradedovskih i dedovskih linija. Selekcijski rad se obavlja na 8 600 krmača (3 200 krmača danskog landrasa, 3 200 krmača danskog jorkšira i 2 200 krmača duroka) i one su pod stalnom kontrolom Nacionalne Danske selekcijske službe (engl. Pig Research Center).
Pig Research Center godišnje testira 90 000 priplodnih krmača i oko 5 100 muških jedinki, potencijalnih kandidata za VO centre. Tri hiljade elitnih nerastova se nalazi u ukupno deset centara za VO.
Na farmama Delta Agrara, uz pomoć softvera, sve krmače i nerastovi, svake nedelje dobijaju nove indekse koji se računaju na osnovu proizvodnih parametara sa proizvodnih farmi u Danskoj.
Primenom ovakvog načina selekcije, na farmama Delta Agrara je u poslednjih 5 godina došlo do povećanja broja živorođene prasadi za 30 procenata i prirasta za 25 procenata. Stalnom primenom naučnih dostignuća uz upotrebu najbolje genetike, farme Delta Agrara imaju u proseku 18 živorođene prasadi po krmači i svrstavaju se uz 10 procenata najboljih Danskih farmi. Selekcija se neprestano nastavlja i unapređuje, a svake godine se uveze 100 nazimica čiste rase za elitni deo zapata i 40 nerastova za VO centar.
Nazimice se biraju sa farmi koje imaju odličan zdravstveni status i dobre reproduktivne rezultate. Najbolji zdravstveni status imaju SPF farme crvenog nivoa. To su farme koje su slobodne od zaraznih bolesti (enzootske pneumonije, atrofičnog rinitisa, pleuropneumonije, dizenterije, PRRSa, KKS, afričke kuge svinja, Aujeckijeve bolesti, bruceloze, salmoneloze, tuberkuloze, TGE, vaši i šuge).
Novonabavljena grla moraju biti u karantinu 30 dana i za to vreme se rade obavezne analize krvi prema programu mera, a mogu se raditi i analize na druge bolesti. Zaposleni u karantinu, za vreme trajanja karantina, NIPOŠTO ne ulaze u farmu. Biosigurnosne mere moraju biti na visokom nivou, a po završetku karantina, svinje se prebacuju u farmu.
Nakon zavrčenog karantina, nazimice se prebacuju u farmu i odmah se pravi plan za remont stada. Remont stada na Nukleus farmi je 80 do 100 procenata na godišnjem nivou, a na komercijalnim farmama 40–60 procenata.
Plan se pravi za najmanje godinu dana unapred. Kada se kupe nazimice za remont stada, ponovo se otvara karantin. Nakon završetka karantina, može se raditi aklimatizacija ili vakcinacija nazimica i to pre prebacivanja nazimica u farmu i ubacivanja u proizvodnju.
Vakcinacija je specifičan vid zaštite životinja od pojedinih bolesti kojim se, unošenjem antigena organizam, stimuliše stvaranje antitela protiv tih bolesti. U svinjarstvu se vakcinišu krmače koje će kolostrumom preneti antitela novorođenoj prasadi (npr. vakcine protiv E. coli i klostridija).
U svinjarstvu se najčešće koriste vakcine protiv sledećih bolesti: parvoviroze, crvenog vetra, klostridioze, kolibaciloze, cirkovirusa, mikoplazme, PRRSa, APPa i Glaserove bolesti.
Jednom godišnje se radi obavezna serološka kontrolu zapata, a poželjno je da se ona radi i česće kako bi se sagledao zdravstveni status farme.
Nazimice se protiv parvovirusa i crvenog vetra vakcinišu sa 180 dana starosti, a revakcinacija se radi za mesec dana. Na tržištu postoje vakcine koje u sebi sadrze oba antigena, kao i pojedinačne vakcine.
Osemenjavaju se nazimice koje su stare 230–240 dana i one su tada polno zrele. Pre toga se „preskaču“ 3–4 estrusa i plotkinje imaju oko 130 kilograma. Menadžment osemenjavanja nazimica je veoma bitan za njihov dalji razvoj i reprodukciju čitave farme. Važno je da nazimice počnu da se prate što ranije i da im se blagovremeno otkriva estrus. Menadžment reprodukcije i način osemenjavanja se može raditi na više načina i prilagođavati potrebama farme. Kada se pravilno isprate pubertetni estrusi, prave se nedeljne grupe nazimica prema očekivanom početku estrusa. Tada se nazimice mogu sinhronizovati i može se osemeniti tačan broj nazimica koliko je potrebno prema menadžmentu i remontu.
Nazimice se, pre početka estrusa, mogu premestiti u individualne bokseve sa uklještenjima i tu se osemeniti. Ovo omogućava lakši pristup životinjama, bolje praćenje i lakše osemenjavanje. Svakoj nazimici se može individualno izmeriti debljina leđne slanine i na taj način proveriti da li je spremna za graviditet. Prilikom osemenjavanja, nerast je sve vreme u posebnom hodniku za nerastove, radi stimulacije nazimica. Nakon osemenjavanja, nazimice se vraćaju u grupne bokseve.
Nazimice se mogu osemenjavati i u grupnim boksevima, a nerast je sve vreme ispred njih. One se osemenjavaju četvorokratno za dva dana u intervalima od 12 časova zbog kraćeg trajanja estrusa kod ove kategorije.
Preduslovi za dobru reprodukciju, osim zdravih životinja, su pravovremeno otkriven estrus, stimulacija, pravovremeno i pravilno osemenjavanje. Uz ovakav pristup i menadžment, na farmama Delta Agrara, nazimice u proseku prase 16,5 živorođene prasadi.
Krmače se osemenjavaju dva puta u razmaku od 24 časa nakon otkrivanja estrusa, posle stimulacije nerastom i probe stajanja. One se osemenjavaju 5–8 minuta nezagrejanim semenom. Seme se ne greje da spermatozoidi ne bi gubili energiju i da bi što duže bili živi u genitalnom traktu krmače. Nakon osemenjavanja se vrši ultrazvučna provera suprasnosti 28og i 45og dana i nakon toga se krmače prebacuju u čekaliste. U čekalištu ostaju od 5 do 7 dana pre prašenja kada se prebacuju u prasilište.
Vakcinacija krmača zavisi od epizootiološke situacije i zdravstvenog stanja krmača. Preporuka je da se radi vakcinacija protiv kolibaciloze i klostridioze, šest i tri nedelje pre prašenja. Vakcinacija protiv crvenog vetra i parvoviroze se radi 2–3 nedelje pre pripusta. Vitaminizacija krmača se izvodi pri zalučenju i dve nedelje pre prašenja vitaminima AD3E ili multivitaminskim kompleksima.
Dehelmintizacija krmača se najčešće radi sezonski, u proleće i jesen. Dehelmintizacija se može izvesti preko hrane ili injekciono, dve nedelje pre prašenja. Pre prebacivanja u prasilište, krmače se kupaju šamponom za krmače i toplom vodom i smeštaju u čiste bokseve u prasilištu.
Graviditet traje od 114–117 (118) dana. Vrlo je važno znati, da ne bi doslo do profesionalne greške, da nova genetika, pogotovo Danbred genetika, ima nešto duži graviditet. Prašenja se dešavaju uglavnom noću i zbog toga se mora obezbediti noćna smena radnika u prasilištu.
Nakon prebacivanja krmača u prasilište, smanjuje im se količina hrane i daje se hrana sa više celuloze. Tako se sprečava pojava mastitisa, metritisa i agalakcije, kao i opstipacije, a krmača se lakše prasi.
Preporuka je da se kod visokoproduktivnih rasa nakon 5og oprašenog praseta daje oksitocin. Osim olakšanog prašenja, aplikacija oksitocina smanjuje rizik od nastanka mastitisa, metritisa i agalakcije. Pomaganje pri prašenju je propisano protokolom lečenja i sastoji se u tome da se mora navući čista šireta premazana lubrikantom (može se upotrebiti i jestivo ulje) i pomoći tek kada se, nakon dvadesetak minuta, ne oprasi novo prase. Prašenje kod krmača traje od pola sata do šest sati. Primećeno je, da je kod prašenja koja su trajala duže od šest sati, povećana pojava oboljenja nakon prašenja i povećan je mortalitet prasadi. Krmača i prasad su iznureni, dolazi do smanjenog lučenja mleka, a prasad nema dovoljno snage da posisa kolostrum. Kod krmača koje se teško prase i kod kojih cerviks nije dovoljno otvoren, daje se 5 mL relaksina. Nakon 15–30 minuta cerviks je otvoren i prašenje je lakše. Telesna temperatura se meri tri uzastopna dana nakon prašenja i terapira se svaka krmača koja ima preko 39,3°C.
Ishrana krmača u prasilištu je veoma bitna kako u pogledu količine hrane, tako u pogledu njene hranljive vrednosti. Nakon završenog prašenja, količina hrane se postepeno povećava na svaka dva dana dok se ne dođe do maksimuma (pika) laktacije. Kako krmače u toku laktacije unose više hrane, moraju se hraniti 3–5 puta dnevno da bi mogle da unesu celu količinu. Samim tim će krmača nakon prašenja ustati svaki put kada dobija hranu, a tada će uzimati i vodu. Tako se smanjuje rizik od nastanka upale vimena i metritisa. Preporuka je da se krmače podižu da piju vodu čak i u toku prašenja. Krmača sa 12–14 prasadi proizvede dnevno oko 12 litara mleka i za tu količinu treba da pojede od 10–12 kilograma koncentrovane hrane. Tu količinu hrane je nemoguće pojesti u jedan ili dva obroka i zato se krmače hrane 3–5 puta dnevno. Ukoliko na farmi postoji noćna smena radnika, hrana se daje i noću.
Veoma su važne nega krmača i njihova ishrana tokom dojnog perioda. Krmača ne sme mnogo da izgubi na težini tokom dojnog perioda. Mršave i kahektične krmače se moraju eliminisati iz dalje reprodukcije jer neće imati dobre proizvodne rezultate. Prvopraskinje treba da doje najmanje 14 prasadi da bi im se mamarni kompleksi razvili i da bi u kasnijim laktacijama svi oni bili funkcionalni. U kasnijim laktacijama, pod krmače se stavlja onoliko prasadi koliko ima funkcionalnih sisa. Svakodnevni monitoring krmača i prasadi je najbolja zaštita od nastanka bolesti i problema u laktaciji.
Kod krmača u laktaciji, najčesće oboljenje je sindrom mastitis – metritis – hipogalakcija (ili agalakcija). Uzročnici su E. coli u 70 procenata slučajeva, streptokoke, stafilokoke, parvovirusi, pseudomonas i PRRS virus.
Incidenca pojavljivanja ovog oboljenja je na farmama i do 20 procenata. Osim navedenim uzročnicima, poremećaji su uslovljeni i velikim brojem faktora kao što su: uslovi držanja, ishrana, higijena i menadžment. Genetski faktori i hormonski poremećaji takođe mogu biti značajni u patogenezi bolesti. Bolest je najčešće akutnog toka i leči se antibioticima (propisan način lečenja je u programu terapiranja), nesteroidnim inflamatornim lekovima (NSAIL), hormonskim preparatima, infuzionim rastvorima i vitaminima. Bolest, po pravilu, nije sa fatalnim ishodom za krmače koje dobro reaguju na terapiju, ali je kod prasadi smrtnost velika, ako se ne reaguje na vreme. Može se dogoditi da celo leglo ugine usled gladi ili nagnječenja.
Klinički pregled je najlakše obaviti dok prasad pokušava da sisa. Tada se uočava da nema kolostruma i da prasad uzalud pokušava da do njega dođe. Pojavljuju se ozlede na papilama i mamarnim kompleksima koji su tvrdi i edematozni, a koža vimena je crvena. Krmače su apatične i leže na trbuhu ne dozvoljavajući prasadi da sisaju jer joj to nanosi bol.
Kod krmača sa mukopurulentnim iscetkom iz vagine došlo je do endometritisa. Kod pojave endometritisa terapija je, po pravilu, antibioticima širokog spektra uz hormonalnu terapiju (prostaglandini).
Temperatura i stres u prasilištu takođe imaju važnu ulogu pri nastanku oboljenja krmača i prasadi. Pri ulasku krmača u prasilište, temperatura treba da bude oko 20–21°C. Pri većim temperaturama (od 27°C i više) može doći do smanjenog lučenja mleka.
Krmače se drže u proizvodnji 6–8 prašenja i nakon toga se, bez obzira na proizvodne rezultate, isključuju. Pod krmače od prvog do četvrtog pariteta stavlja se da sisa 14 prasadi, a pod starije po 12 (prebroje se mamarni kompleksi i utvrdi da li imaju toliko papila). Nakon popijenog kolostruma, vrši se zaprimanje legala, broje se živo i mrtvo oprašena prasad, broje se muška i ženska prasad, registruju se dužina i tok prašenja i sve se upisuje u knjigu prašenja. Ovi podaci su potrebni za dalju selekciju krmača.
Prasad najviše uginjava u prvih pet dana nakon prašenja. Ona je tada najosetljivija i mora im se posvetiti najviše pažnje. Osnovni cilj je da prasad posisa kolostrum u prva 12–24 časa nakon prašenja i tek tada se pristupa daljem radu (egalizacija legala, pomeranje prasadi, pravljenje dojara).
Prasad uginjava usled:
1. Hladnoće (20 procenata od svih uginuća);
2. Gladi (Mortalitet prasadi na sisi se kreće i do 50 procenata);
3. Nagnječenja (15–20 procenata);
4. Drugih bolesti (10–15 procenata)
Najčešća oboljenja prasadi na sisi su kolibaciloza, streptokokoza, nekroticni enteritis, transmisibilni gastroenteritis, Glaserova bolest, pneumonije izazvane virusima PRRSa i cirkovirusima.
Svaka farma svinja treba da ima regulisane protokole i programe kojih se zaposleni pridržavaju i koriste ih u radu. Programe terapiranja i programe vakcinacije propisuje veterinar, a veterinarski tehničari ih svakodnevno sprovode.
Za dobru i profitabilnu proizvodnju, preduslov su zdrave životinje, odnosno zdrav zapat, a samo zdrave krmače daju zdravu prasad.